Ispitna pitanja i odgovori

Fizička arhitektura računara
(izlazne jedinice, ulazne jedinice, unutrašnja i spoljna memorija...)
• Ulazne jedinice
• Štampači
• Unutrašnje memorijske jedinice
• Nosioci podataka
---
Odgovori
• Ulazne jedinice
  Ulazne jedinice pretvaraju informacije iz spoljašnjeg sveta u digitalni format. Ovi uređaji su:
  
  • tastatura
  • miš
  • skener
  • web kamera
  • digitalni fotoaparat ili digitalna kamera
  • CD/DVD uređaj
  • mikofon
  • digitalna tabla


• Izlazne jedinice
  Izlazne jedinice pretvaraju digitalne informacije u informacije koje su razumljive za ljude (vidljive, čitljive ili zvučne). Ovi uređaji su:
  
  • monitor
  • štampač
  • zvučnik
  • slušalice
  • projektor


• Štampači
  Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst) iz digitalnog formata pretvaraju u vidljivu i čitljivu formu (papir). Postoji više vrsta štampača:
  • laserski (štampaju na papir pomoću lasera)
  • mlazni (štampaju na papir pomoću mlaza mastila)
  • matrični (štampaju na papir pomoću iglica koje preko trake sa bojom udaraju i ostaje tačkica na papiru)


• Unutrašnje memorijske jedinice
  Unutrašnja memorija je namenjena za privremeno pamćenje podataka i programa.
  • glavna (operativna ili radna) memorija, RAM (Random Access Memory - memorija sa slučajnim pristupom) služi da prihvati i čuva ulazne podatke, međurezultate i krajnje rezultate obrade podataka, a takođe služi i za smeštanje korisničkih programa.
  • memorija samo za čitanje (ROM - Read Only Memory) može samo da se isčitava, dok je upisivanje u nju nemoguće.
  • skrivena ili keš (Cache) memorija je jedna vrsta ultra-brze memorije manjeg kapaciteta i postoji kod računara sa glavnom memorijom velikog kapaciteta. Predstavlja lokalnu memoriju procesora.
  • baferi (buffers) su delovi RAM memorije koje neki programi rezervišu za svoje potrebe. Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.
  • HDD (hard disk drive) memorijska jedinica za masovno čuvanje podataka. Na njemu se čuva operativni sistem, korisnički programi i podaci. Sastoji se od plča koje se okreću velikim brzinama i na njih se zapisuju podaci magnetnim putem.
  • SSD (solid state drive) memorijska jedinica za masovno čuvanje podataka. Na njemu se čuva operativni sistem, korisnički programi i podaci, kao i na hard disku. Princip rada je isti kao i kod fleš memorije. Veoma je brz i pouzdan uređaj. Veoma je dobra zamena za hard disk koji istiskuje iz upotrebe. U njemu nema obrtnih delova i samim time je robusniji i otporniji na mehaničke uticaje.


• Nosioci podataka
  Nosioci podataka služe za prenos podataka sa jednog računarskog sistema na drugi. Priključuju se najčešće na USB priključak računara (uviversal serial bus je univerzalna serijska magistrala je spoljašnji priključak za razne periferne uređaje-štampači, miš, tastatura, kamera, modem…). Nosioci podataka su različiti po obliku izgledu i principu rada:
  
  • flopi diskete (usled malog memorijskog kapaciteta se sve manje upotrebljavaju)
  • CD/DVD/Blue Ray medijumi (diskovi)
  • SD i slične memorijske kartice
  • USB fleš memorije
  • USB spoljašnji (eksterni) hard diskovi
  • pametni telefoni


Računarske mreže
(topologija, podele, modem, internet i usluge internet-a)
• Uloga računarskih mreža i teritorijalna podela
• Prenosni putevi podataka
• Izgradnja mreže
---
Odgovori
Topologija: računarska mreža predstavlja međusobno povezane računare ili druge uređaje (telefoni, lap topovi, notebook-ovi, tablet, svičevi, ruteri...) kablovima, radio i mikrotalasima zbog komunikacije ili razmene podataka. Računarska mreža može da se poveže na više načina: ring, mesh, star, fully connected, line, tree i bus strukturu.
Modem: spaja računar najčešće na telefonsku liniju, ali moguće je spojiti modem na bilo koji kabel ili na bežični prenosnik signala. Uglavnom služi za povezivanje na Internet, njime je moguće slati i primati telefaks (ako je to fax modem), programirati da radi kao automatska sekretarica. Radi tako da prevodi podatke koje dobija sa telefonske linije u podatke razumljive računaru i obrnuto.
Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Najpoznatije usluge interneta su World Wide Web - koristi HTTP za prenos web stranica napisanih u HTML-u, razni oblici komunikacije: primer Skype, Facebook, Viber, elektronska pošta, vesti...

• Uloga računarskih mreža i teritorijalna podela
  Računarske mreže omogućavaju međusobnu razmenu podazaka i deljenje resursa računara (memorijski kapaciteti za skladištenje podataka, štampači, programi i slično).
  Teritorijalna podela računarskih mreža je sledeća:
  • wan - (wide area network) mreža koja se prostire na širem geografskom prostoru uglavnom regije
  • man - (metropolitan area network) gradske mreže
  • lan - (local area network) lokalne mreže u preduzećima, ustanovama, domaćinstvima


• Prenosni putevi podataka
  Prenosni putevi podataka mogu biti žični i bežični.
  
  Žični prenosni putevi
  
  • UTP kablovi (UTP - Unshielded Twisted Pair, STP - Shielded Twisted Pair, ...)
  • koaksijalni kablovi
  • optički kablovi
  • telefonski kablovi
  Bežični prenosni putevi
  
  • laseri
  • radio frekvencije
  • satelitski prenos
  • bluetooth


• Izgradnja mreže
  Za izgradnju mreže su potrebne sledeće komponente: ethernet card, wall socket, kanalice, UTP cable, patch panel, RJ45 jack, switch, router, server, rack orman.
  Upotrebom ovih elemenata računarske mreže se mogu izvesti u sledećim topologijama:
  
  • U ring topologiji računari su vezeni u prsten. Svaki računar je povezan sa dva susedna računara. Pouzdanost sistema u ovakvim slučajevima je dovoljno velika, dozvoljen je ispad jednog segmenta da bi računarska mreža i dalje radila.
  • U mesh topologiji se mešaju sve tehnologije (ring, star, ...).
  • U star topologiji postoji postoji zvezdište sistema na koji su vezani svi elementi mreže. Ispad bilo kojeg elementa (osim zvezdišta) mreže nema uticaja na rad drugih elemenata.
  • U fully connected topologiji je svaki element mreže vezan za sve ostale elemente. Ova kav način povezivanja je skup ali je rezultat brza i pouzdana mreža.
  • U line topologiji su elementi mreže nanizani jedan na drugi. Ovo je zastarela tehnologija. Veoma je osetljiva na ispade. Bilo koji ispad uzrokuje prekid u radu cele mreže.
  • U tree topologiji elementi mreže su vezani hijerarhijski u stablo u čijim granama se nalaze ostali elementi mreže. Osetljivost mreže na ispade se razlikuje u zavisnosti od udaljenja od korena.
  • U bus topologiji postoji glavna kičma sistema (backbone) na koju su vezani svi elementi mreže. Osetljiv deo sistema je backbone od koga zavisi rad cele mreže.


Osnovi računarske grafike
• Osobine vektorske grafike
• Rasterska grafika
• Formati slika
• Modeli boja
---
Odgovori
Računarska grafika podrazumeva stvaranje i obradu slika u dve ili tri dimenzije, uz pomoć računara i za to predviđenih programa.

• Osobine vektorske grafike
  Vektorska grafika ili geometijsko oblikovanje (eng. Vector graphics, geometric modeling) je način prikazivanja slike pomoću geometrijskih oblika kao što su tačke, linije, krive i poligoni, a koji su temeljeni na matematičkim jednačinama.
  U principu, vektorski oblici se mnogo lakše pamte nego zahtjevne rasterske (bitmap) slike. Skoro svi današnji računarski grafički prikazi prevode vektorsku sliku u rasterski format. Rasterska slika je pohranjena u memoriju i sadrži podatke za svaki pojedinačni piksel neke slike. Pojam vektorska grafika se većinom koristi u kontekstu dvodimenzionalne računarske grafike. Skoro svako 3D prikazivanje je izvršeno pomoću 2D vektorske tehnike (pomoću tačaka, linija i poligona).


• Rasterska grafika
  Kvalitet jedne rasterske slike određuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki pojedinačni piksel (dubina boje). Ako je dubina boje veća, više se nijansi može prikazati, to znači da će slika biti bolja. Slike zahtevaju mnogo memorije, zbog toga se koriste razne vrste kompresije. Bitmap (bmp) je nekompresovana datoteka a slike u tom formatu su veoma velike. Za razliku od njega mnogo popularniji i češće korišteniji je jpeg (jpg) format u kom je slika kompresovana tako da se skoro ne primećuje gubitak kvaliteta.
  Rasterska slika se ne može povećati na veću rezoluciju bez gubitka kvaliteta, što nije slučaj sa vektorskom grafikom. Rasterska grafika je praktičnija od vektorske grafike. Vektorsku grafiku koriste grafički dizajneri i DTP uređivači.


• Formati slika
  Postoje različite tehnike čuvanja slika u računaru kod kojih se određenim sistemom štedi memorija potrebna za čuvanje slike:
  • Kompresija bez gubitka podataka (lossless)
  • Kompresija sa gubitkom podataka (lossy)
  • RAW – format u kojm fotoaparat beleži sve podatke koje je zabeležio i sam digitalni senzor fotoaparata (RAW znači sirov, neobrađen). Kada je potreban najveći mogući kvalitet koji može zabeležiti fotoaparat, snima se u RAW formatu. Nema kompresije pa ni redukcije kvaliteta slike.
  • BMP – svaki piksel se čuva posebno sa odgovarajućim brojem bajtova. Nema kompresije, nema gubitka podataka
  • GIF (Graphic Interchange Format) – kompresija bez gubitka podataka, tako što se niz istih piksela čuva kao jedan simbol pomnožen sa brojem ponavljanja. Ovaj format je ograničen na paletu od 256 boja. GIF je na webu u potpunosti podržan i kao animirani format. Animirani GIF sastoji se niza GIF sličica (frames). Za svaku sličicu se sefiniše njeno trajanje, a za celu GIF animaciju definišu se obrasci ponašanja (npr. animiraj jednom i stani na zadnjoj sličici, animiraj N puta ili rotiraj animaciju).
  • JPG ili JPEG (Joint Photographers Experts Group) – spada u grupu kompresija sa gubitkom. Zasniva se na osobini ljudskog oka da bolje uočava površine i oblike nego varijacije u boji i osvetljenju. Slika se čuva u crno beloj verziji i delom informacija o boji. Formiraju se blokovi od 8×8 piksela i izračunava se prosečna vrednost osvetljenja i boje za celu grupu i ova informacija se pamti.
  • MPEG (Motion Pictures Experts Group) – oblik kompresije dizajniran za komprimovanje pokretnog videa. Baziran je na JPEG-u, pri čemu se memoriše samo razlika između slika koje se ponavljaju.
  • PNG – format bez gubitka, što znači da koji god podatak postoji u orginalnoj datoteci postajaće i kada se slika dekodira. Nije ograničen na 256 boja. Zauzima nekoliko puta više prostora od JPEG-a.
  • TIFF – ranije je imao veliku primenu. Primenjuje isti algoritam kompresije bez gubitka kao i gif. Koristio se za čuvanje skeniranih slika. Nema gubitka prilikom kompresije.


• Modeli boja
  


Razvoj programa
• Planiranje
• Testiranje
• Administracija
---
Odgovori
Proces programiranja obuhvata sledeće faze:
• Identifikacija problema: svaki problem može imati mnogo različitih rešenja, ali sva ona moraju imati nešto zajedničko. Pokušava da se uradi tačno ono šta se od programa zahteva da uradi.
• Projektovanje i razrada algoritama: ako je potrebno ili to zahteva upotreba odredenog programskog jezika, vrši se projektovanje rešenja na određenoj naučnoj platformi i opisuje se izradom algoritma.
• Dizajniranje rešenja: jednom kada se definišu stvari potrebne za rešavanje problema, i specificira se koju će formu zauzeti rešenje problema, potrebno je izaći na kraj sa pitanjem kako uvesti takvu specifikaciju u program na osnovu kojeg će se odraditi zadatak
• Pisanje programa: programiranje je zadatak kojim će se predstaviti dizajnirano rešenje računaru, učeći ga da izvrši rešavanje problema.
  Postoje tri nivoa pisanja programa:
  
  • Kodiranje
  • Kompilacija
  • Debugging
• Testiranje programa: ispitivanje da li program radi ono što je predviđeno da radi. Ovo je neizostavan proces, jer iako je kompajler proverio da li je program korektno napisan, on ne može proveriti da li ono šta je napisano aktuelno rešava problem.
• Administracija programa: pojam administracije programa podrazumeva svakodnevnu brigu o sistemu, dodavanje novih korisnika, održavanje fajl sistema, kao i mnoge druge zadatke koji treba da obezbede korisnicima maksimalnu pouzdanost i raspoloživost sistema.


Grupisanje programskih jezika:
• Na osnovu izvršenja:
• kompajleri
• interpreteri
• Na osnovu oblasti upotrebe:
• opšti
• posebni
• Na osnovu rešavanja problema:
• proceduralni
• neproceduralni
• Na osnovu arhitekture računara:
• programi viskokog nivoa
• programi niskog nivoa
---
Odgovori
Programi se grupišu na sledeći način:
• Na osnovu izvršenja:
  
  • Kompajler
    ili programski prevodilac: je računarski program (ili niz programa) koji transformiše kod jednog programskog jezika u drugi programski jezik. Kod koji se prevodi obično se zove izvorni kod, a kod dobijen transformacijom mašinski kod.
    Proces kompilacije se obično odvija kroz dve glavne etape:
    
    • analizu izvornog koda
    • sintezu objektnog koda.
    U etapi analize, izvorni program se prevodi u odredenu posrednu reprezentaciju, koja je pogodna za dalje manipulisanje. U etapi sinteze se iz posredne reprezentacije dobija objektni kod.
    Sa svoje strane, etapa analize se deli u tri faze:
    
    • leksičku analizu
    • sintaksičku analizu
    • semantičku analizu
  • Interpreter:
    je računarski program koji pokreće ostale programe. Ovo je različito od kompajlera koji ne pokreće izvorni kod nego ga prevodi u drugi jezik (mašinski), obicno onaj razumljiv računaru (binarni kod). Kako kompajleri prevodeći izvorni kod prave izvršne fajlove koji mogu raditi nezavisno od programskog jezika u kojem su napisani, interpreter je ugrađen u sistem programskog jezika i pri pokretanju prevodi liniju po liniju programskog koda tako da programeru ostavlja mogućnost ispravke u izvornom kodu ali samim tim i veže napisani programski kod za program u kojem je napisan. Nije moguće pokretanje programa bez interpretera.


• Na osnovu oblasti upotrebe:
  Podela programskih jezika prema oblasti primene:
  
  • naučne aplikacije,
  • poslovnu obradu,
  • veštačku inteligenciju,
  • projektovanje sistemskog softvera,
  • projektovanje pomoću računara(CAD),
  • upravljahje pomoću računara(CAM),
  • opis hardvera računara,
  • simboličko programiranje,
  • linearno programiranje,
  • simulaciju,
  • računarske komunikacije,
  • prostorno planiranje,
  • stono izdavaštvo,
  • obradu teksta (tekst procesori)


• Na osnovu rešavanja problema:
  
  • Proceduralni programski jezici:
    Znatno napredniju grupu programskih jezika čine proceduralni jezici. Ova grupa predstavlja najširu grupu programskih jezika, i u nju spada veliki broj danas korištenih programskih jezika, kao što su BASIC, Pascal, FORTRAN, COBOL, C itd. Karakteristika jezika iz ove grupe je da za rešavanje problema pomoću ovih jezika, moramo računaru jasno i precizno opisati postupak kako se rešava taj problem. Proceduralni jezici su problemski orjentisani jezici, jer ne zavise od konkretne mašine na kojoj se program izvršava.
  • Neproceduralni programski jezici:
    Za razliku od proceduralnih jezika, kod neproceduralnih jezika nije neophodno da računaru objašnjavamo kako da reši problem, nego samo u čemu se sastoji problem (jasno, precizno i nedvomisleno), a računar sam zaključuje kako problem treba da se reši.


• Na osnovu arhitekture računara:
  
  • Programski jezici niskog nivoa:
    Najjednostavniji programski jezik je mašinski jezik. To je jedini jezik koji računar neposredno razume, bez potrebe za prevođenjem. To su razne kombinacije nula i jedinica. Covek može razumeti mašinski jezik jedino uz pomoc tablica u kojima je zapisano šta koja kombinacija nula i jedinica radi. Mada se nekada moralo programirati isključivo u mašinskom jeziku.Zbog toga su razvijeni drugi programski jezici, pogodni za čoveka, nazvani viši programski jezici.
  • Programski jezici visokog nivoa:
    Ovakvi programski jezici se odvajaju od mašinskog jezika. Ovi programski jezici rade sa promenljivima, nizovima, objektima, složenom aritmetikom i Bulovim izrazima, potprocedurama i funkcijama, petljama, nitima i njihovom sinhronizacijom i regularnim izrazima, sa fokusom na upotrebljivost. Za razliku od programskih jezika niskog nivoa, visoki jezici imaju malo, ili nimalo, jezičkih elemenata koji se direktno prevode u nativni mašinski kod. Odlike jezika kao i procedure za upis ili čitanje iz datoteka, mogu biti prisutne u ovim jezicima.


Binarni i dekadni brojni sistem, pretvaranja
• Objašnjenje binarnog i dekadnog brojnog sistema
• Pretvaranje iz binarnog u dekadni brojni sistem
• Pretvaranje iz dekadnog u binarni brojni sistem
---
Odgovori
• Objašnjenje binarnog i dekadnog brojnog sistema
  Binarni sistem
  Binarni sistem je brojčani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Ovo je pozicioni brojčani sistem, sa osnovom 2. Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Binarni sistem je svoju glavnu primenu našao u računarstvu. Velika većina modernih računara koristi binarnu logiku - tojest podatke zapisuje u obliku nula i jedinica.
  Dekadni sistem
  Dekadni sistem (decimalni sistem) je način zapisivanja brojeva koji koristi deset različitih cifara i decimalnu zapetu za zapis veličine broja.
  


• Pretvaranje iz binarnog u dekadni brojni sistem
  Da bi se broj preveo iz dekadnog sistema u binarni, potrebno je izvršiti deljenje brojem 2. Ako se na primer želi broj 7 da zapisati u binarnom sistemu, postupak je sledeći: prvo se deli broj 7 sa brojem 2:
  7 : 2 = 3 ostatak je 1
  Ostatak se zapisuje sa strane (1), a količnik (3) se dalje deli:
  3 : 2 = 1 ostatak je 1
  Ostatak se zapisuje sa strane (1), a količnik (1) se dalje deli:
  1 : 2 = 0 ostatak je 1
  Nakon ovoga se ostaci zapisuju suprotnim redom od onoga kojim su dobijeni (odozdo ka gore):
  111
  I dobija se broj 7 u binarnom sistemu.
  


• Pretvaranje iz dekadnog u binarni brojni sistem
  Pretvaranje iz binarnog u dekadni sistem bazirano je na sledećem postupku:
  cifre binarnog broja se zapisuju unazad (sa desna na levo) i svaka od njih se množi stepenom broja dva (prva se množi sa dva na nulti, druga sa dva na prvi itd.) i zapisuju se kao sabirci. Dobijeni zbir odgovara dekadnom zapisu broja koji je jednak početnom binarnom broju.
  Primer:
  1101₂ = 1 x 2*10⁰ + 0 x 2*10¹ + 1 x 2*10² + 1 x 2*10³ = 13₁₀


Osnove HTML-a i CSS-a
---
Odgovori
• HTML
  Hyper Text Markup Language je programski jezik koji se koristi za kreiranje dokumenata na World Wide Web-u (www). Uz pomoć ovog jezika se može odrediti sutruktura, sadržaj i funkcija nekog dokumenta.

  HTML dokument je tesktualni fajl koji sadrži tagove.
  Tagovi definišu strukturu i izgled dokumenta.
  Postoji otvarajući tag: <ime_elementa> i
  zatvarajući tag: </ime_elementa>.

  Pored tagova postoje i atributi koji se nalaze unutar otvarajućeg taga. Tag govori browser-u šta da uradi, a atribut kako da to browser uradi.

  Vrednosti atributa su uokvirene navodnicima, naprimer:
  <a href="http://www.google.com">
  Svaki HTML dokument mora imati sledeće tagove:
   <html>
         <head>
              Podešavanja html dokumenta
         </head>
         <body>
              Vidljivi deo html dokumenta
         </body>
   </html>
  Svi tagovi se moraju zatvoriti, dodavanjem kose crte na početku zatvarajućeg taga.

  <html> tag označava html dokumenat (nalazi se na početku i kraju dokumenta).

  <head> tag služi za podešavanje html dokumenta (<title>, <style>, <meta>, <link>, <script>, <base>, ...) tagovi unutar head taga nisu vidljivi na stranici koju browser otvara.

  Unutar <body> taga je sve što će se prikazati na stranici koju browser otvara (slike, tekstovi, ...).

  Najvažniji tagovi su:

  • p tag - običan tekst
  • h1 tag - naslov
  • h2 tag - manji naslov
  • h3 tag - manji naslov
  • h4 tag - manji naslov
  • h5 tag - manji naslov
  • h6 tag - najmanji naslov
  • b tag - zadebljani tekst
  • i tag - zakošeni tekst
  • <br /> - novi red (ovaj tag nema zatvarajući tag)
  • <hr /> - horizontalna linija (ovaj tag nema zatvarajući tag)
  • a tag - link (veza ka stranici, slici, ..., potreban atribut)
  • img tag - slika (veza ka slici, potreban atribut)
  • pre tag - preddefinisani tekst (razmaci i prelasci u novi red se prikazuju kao što su i napisani)

• CSS
  Cascading Style Sheets je stilski programski jezik formatiranja pomocu koga definiše izgled internet stranice. CSS je dopuna za HTML. U HTML-u se donekle može dizajnirati stranica, ali CSS nudi mnogo vise opcija i mnogo preglednije dizajniranje, sa mnogo manje teksta.
  CSS podešavanja se mogu izvršiti na sledeće načine:

  • inline - u HTML tagu uz upotrebu argumenta style, naprimer: <p style="color:blue">
  • internal - u zaglavlju dokumenta (u <head> sekciji dokumenta) unutar taga <style>
  • external - u odvojenom fajlu (*.css)

  Najčešće upotrebljavani atributi za stilizovanje:

  • background-color
  • color
  • text-align
  • padding
  • font-size
  • width
  • height


Podela baza podataka, relacione baze podataka
• Podela baza podataka
• Relacione baze podataka
• Tipovi relacija
• Integritet baze podataka
• SQL
---
Odgovori
• Podela baza podataka
  Baza podataka je organizovan i ureden skup medusobno povezanih podataka koji je tako organizovan da olakšava pretraživanje. Bazu podataka, po pravilu, koristi veliki broj korisnika.
  Pristup i korišcenje podataka iz baze podataka omoguceno je programima koji se nazivaju sistemi za upravljanje bazama podataka (DBMS – Data Base Managemant System).
  Baza podataka predstvlja osnovu svakog informacionog sistema.
  Osnovna karakteristika relacionih baza podataka je da su informacije podeljene u logicke skupove podataka – tabele. Kada se informacija smesti u tabelu, moguce je sa njom obavljati razne operacije: prikazivanje, menjanje, dodavanje, brisanje, pretraživanje, štampanje… Ažuriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadržaja baze podataka, kao i upisivanje novog sadržaja u bazu.
  Postoji nekoliko znacajnih razloga za raspodelu podataka u tabele u okviru baze podataka:
  1. smanjuje se broj pojavljivanja istih podataka u okviru baze;
  2. promena podataka, ako je potrebno, vrši se samo na jednom mestu (tabeli);
  3. svaka tabela u relacionoj bazi predstavlja jedan objekat s podacima koji predstavljaju logicku celinu;
  4. tabele mogu medu sobom biti povezane, što omogucuje grupisanje, pretraživanje i dobijanje informacija u razlicitim oblicima;
  5. lakše i brže se dolazi do potrebnih informacija.


• Relacione baze podataka
  Relaciona baza podataka je poseban tip baze podataka kod kojeg se organizacija podataka zasniva na relacionom modelu. Podaci se u ovakvim bazama organizuju u skup relacija između kojih se definišu određene veze. U relacionim bazama podataka, svaka relacija mora da ima definisan primarni ključ, koji predstavlja atribut pomoću kojeg se jedinstveno identifikuje svaka n-torka. Svaka relacija može bez ikakvih problema da se predstavi u tabelarnom obliku, ali i pored toga, relacija i tabela nisu isto. To je iz razloga što je kod tabela bitan redosled redova i kolona, dok kod relacija nije bitan redosled atributa i n-torki. Na primer, tabela 1 ima kolone sa redosledom: ime, prezime, jmbg. Tabela 2 ima kolone sa redosledom: jmbg, prezime, ime. Te dve tabele se ne smatraju istim, bez obzira što imaju iste nazive kolona. I pored toga što relacija i tabela nisu sinonimi, danas se uglavnom svaka relacija naziva tabelom, tj. njeni elementi se poistovećuju sa elementima koji čine jednu tabelu. Iz tog razloga su u sledećoj tabeli dati pojmovi iz relacionog i tabelarnog modela koji se odnose na isto.


• Tipovi podataka
  data_type predstavlja tip podataka prilikom definisanja kolona tabele. MySQL podržava veliki broj tipova podataka koji se mogu razvrstati u više kategorija: numerički tipovi, tipovi za datum i vreme i znakovni ili tekstualni tipovi.


• Integritet baze podataka
  integritet je stanje baze podataka u kojem su sve vrednosti podataka korektne u smislu da odslikavaju stanje realnog sveta i da poštuju pravila uzajamne konzistentnosti (trajnost, stabilnost).


• SQL
  SQL je skracenica za Structured Query Language. To je standardni jezik za pristup i rukovanje bazama podataka.
  Neke od najvažnijih SQL naredbi:
  
  • SELECT - izbor podatka iz baze
  • UPDATE - ažuriranje podataka
  • DELETE - brisanje podatka iz baze
  • INSERT INTO - unos novog podatka u bazu
  • CREATE DATABASE - kreiranje baze podataka
  • ALTER DATABASE - izmena baze podataka
  • CREATE TABLE - kreiranje tabele
  • ALTER TABLE - izmena tabele
  • DROP TABLE - brisanje tabele
  • CREATE INDEX - kreiranje indeksa
  • DROP INDEX - brisanje indeksa