Matična ploča je ploča različitih dimenzija (od 20x20 cm pa naviše), koja omogućava komunikaciju između svih komponenti računarskog sistema. Na nju se postavljaju mikroprocesor i RAM memorija. Na matičnoj ploči se nalaze priključci za ostale delove računarskog sistema, kao i razni kontroleri. Na njoj se najčešće nalaze grafičke (video) kartice, LAN kartice i muzičke kartice. Ukoliko se neka od ovih kartica nalazi na matičnoj ploči ta kartica je integrisana na matičnu ploču.
Šematski prikaz matične ploče je prikazan na sledećoj slici:
Sa slike se vidi da se brzine rada komponenti od vrha slike nadole smanjuju. Najbrži je mikroprocesor. Brzinu rada mikroprocesora zadaje generator takta (clock generator). Mikroprocesor je putem FSB (Front Side Bus) povezan sa matičnom pločom. Chipset se sastoji od dva mosta: Northbridge i Southbridge (severni i južni most). Northbridge je brži i kontroliše komunikaciju između mikroprocesora, RAM memorije i video kartice. Southbridge upravlja komunikacijom ka PCI priključcima i ulazno-izlaznim uređajima.
Izgledi matičnih ploča su prikazani na sledećim slikama:
Vodeći proizvođači matičnih ploča za PC računare su MSI, Asus, GigaByte, Intel, ...
Poslednjih godina proizvođači matičnih ploča osim funkcionalnosi sve više obraćaju pažnju i na dizajn koji treba da privuče kupce.
Na matičnoj ploči se nalaze priključci koji se vide sa zadnje strane kućišta računara, na sledećoj slici sa leve strane.
Na prethodnim slikama je bilo i po šest izlaza iz muzičke kartice a na sledećoj i na prvoj slici samo tri (plavo, zeleno i ružičasto). Tri izlaza najčešće obezbeđuju stereo zvuk ili 2.1 sistem, dok u slučaju više izlaza postoji mogućnost za surround sisteme 5.1 ili 7.1.
Matična ploča, komponente koje se na njoj nalaze kao i komponente koje će se priključiti na matičnu ploču, električnu energiju dobijaju putem energetskih kablova od napojne jedinice računara (napajanja). Standardi za naponske nivoe su ATX i SATA. Kod ova dva standarda se razlikuju naponi kojima se napaja matična ploča.
Uređaju koji energiju dobijaju putem matične ploče su:
Postolja za različite tipove mikroprocesora se razlikuju. Vodeći proizvođači mikroprocesora za PC računare su trenutno Intel i AMD. Za potrebe njihovih procesora se proizvode i različite matične ploče, koje se razlikuju prvenstveno po postoljima za mikroprocesore. Postolja za mikroprocesore se na Engleskom zovu CPU socket.
Mikroprocesor je integrisano kolo velikog stepena integracije komponenata. Funkcioniše kao centralna procesorska jedinica računara (CPU) na jednom integrisanom kolu ili najviše nekoliko intergisanih kola. Mikroprocesor je svestrano upotrebljiv programabilni uređaj koji prihvata digitalne podatke kao ulaz, obrađuje ih prema instrukcijama smeštenim u memoriji dajući rezultat na izlazu. Obrađuje brojeve i simbole predstavljene binarnim brojnim sistemom.
Pojava jeftinih računara transformisala je moderno društvo. Veliki broj mikroprocesora je u sastavu drugih sistema (a ne u PC računarima) obezbeđujući kontrolu kućnih aparata, automobila, mobilnih telefona i kontrolera industrijskih procesa. Postoje i RISC mikroprocesori koji mogu da izvršavaju složene komande samo preko osnovnih kao što su: and, or, nor, xor... Ovi mikroprocesori se koriste isključivo za kalkulatore, automobile i industriju.
Mikroprocesor na ulazu dobija podatak određene dužine. Dužina savremenog podatka koji se obrađuje je 64 bita. Savremeni mikroprocesori se iz tog razloga zovu 64-bitni procesori.
Postignuta je mogućnost paralelne obrade podataka, te se odjedanput obrađuje ne jedan, već dva, četiri i više podataka. Paralelnu obradu podataka omogućava veći broj jezgara (jezgro je na Engleskom core). Iz ovog razloga se procesori zovu dual core, quad core i slično.
Mikroprocesor radi po taktu koji mu je diktiran od strane generatora takta (clock generator). Taktovi savremenih mikroprocesora su reda veličine nekoliko gigaherca (GHz). U jednoj sekundi mikroprocesor dobija nekoliko milijardi taktova i u svakom taktu se odrađuje po jedna operaciju (ili više, ukoliko mikroprocesor ima više jezgara).
Za brži rad mikroprocesora, da se ne obraća često RAM memoriji (koja je mnogo sporija od mikroprocesora), unutar mikroprocesora se nalazi mala količina memorije koja se zove cache (keš) memorija. U nju se smeštaju međurezultati i podaci za koje se predviđa da će ih mikroprocesor uskoro više puta zahtevati. Količina cache memorije je mala, pošto njeno prisustvo poskupljuje cenu samog mikroprocesora. U samom mikroprocesoru se nalazi L1 cache, a izvan mikroprocesora L2 cache. L1 cache je brz kao i mikroprocesor, dok je L2 cache otprilike dvostruko brži os RAM memorije.
Dva trenutno vodeća proizvođača mikroprocesora za PC računare su Intel i AMD.
Šematski prikaz mikroprocesora je prikazan na sledećoj slici:
Izgledi mikroprocesora su prikazani na sledećim slikama:
Intel Core i7:
AMD:
Intel Xeon (mikroprocesor koji se najčešće upotrebljava u serverima):
Mikroprocesor se ugrađuje na odgovarajuće mesto na matičnoj ploči.
Hlađenje mikroprocesora je veoma važno:
Tip procesora | Broj tranzistora | Godina | Razovj | Materijal | Površina |
---|---|---|---|---|---|
TMS 1000 | 8.000 | 1974 | Texas Instruments | 8.000 nm | |
Intel 4004 | 2.300 | 1971 | Intel | 10.000 nm | 12 mm2 |
Intel 8008 | 3.500 | 1972 | Intel | 10.000 nm | 14 mm2 |
MOS Technology 6502 | 3.510 | 1975 | MOS Technology | 8.000 nm | 21 mm2 |
Motorola 6800 | 4.100 | 1974 | Motorola | 6.000 nm | 16 mm2 |
Intel 8080 | 4.500 | 1974 | Intel | 6.000 nm | 20 mm2 |
RCA 1802 | 5.000 | 1974 | RCA | 5.000 nm | 27 mm2 |
Intel 8085 | 6.500 | 1976 | Intel | 3.000 nm | 20 mm2 |
Zilog Z80 | 8.500 | 1976 | Zilog | 4.000 nm | 18 mm2 |
Motorola 6809 | 9.000 | 1978 | Motorola | 5.000 nm | 21 mm2 |
Intel 8086 | 29.000 | 1978 | Intel | 3.000 nm | 33 mm2 |
Intel 8088 | 29.000 | 1979 | Intel | 3.000 nm | 33 mm2 |
WDC 65C02 | 11.500 | 1981 | WDC | 3.000 nm | 6 mm2 |
Intel 80186 | 55.000 | 1982 | Intel | 3.000 nm | 60 mm2 |
Motorola 68000 | 68.000 | 1979 | Motorola | 3.500 nm | 44 mm2 |
Intel 80286 | 134.000 | 1982 | Intel | 1.500 nm | 49 mm2 |
WDC 65C816 | 22.000 | 1983 | WDC | 9 mm2 | |
Motorola 68020 | 190.000 | 1984 | Motorola | 2.000 nm | 85 mm2 |
Intel 80386 | 275.000 | 1985 | Intel | 1.500 nm | 104 mm2 |
ARM 1 | 25.000 | 1985 | Acorn | 3.000 nm | 50 mm2 |
Novix NC4016 | 16.000 | 1985 | Harris Corporation | 3.000 nm | |
ARM 2 | 30.000 | 1986 | Acorn | 2.000 nm | 30 mm2 |
TI Explorer's 32-bit Lisp machine chip | 553.000 | 1987 | Texas Instruments | ||
DEC WRL MultiTitan | 180.000 | 1988 | DEC WRL | 1.500 nm | 61 mm2 |
Intel i960 | 250.000 | 1988 | Intel | 600 nm | |
Intel 80486 | 1.180.235 | 1989 | Intel | 1.000 nm | 176 mm2 |
ARM 3 | 300.000 | 1989 | Acorn | ||
R4000 | 1.350.000 | 1991 | MIPS | 1.000 nm | 213 mm2 |
ARM 6 | 35.000 | 1991 | ARM | ||
Pentium | 3.100.000 | 1993 | Intel | 800 nm | 294 mm2 |
ARM700 | 578.977 | 1994 | ARM | 68,51 mm2 | |
SA-110 | 2.500.000 | 1995 | Acorn/DEC/Apple | 350 nm | 50 mm2 |
ARM 9TDMI | 111.000 | 1999 | Acorn | 350 nm | 4,8 mm2 |
Pentium Pro | 5.500.000 | 1995 | Intel | 500 nm | 307 mm2 |
AMD K5 | 4.300.000 | 1996 | AMD | 500 nm | 251 mm2 |
Pentium II Klamath | 7.500.000 | 1997 | Intel | 350 nm | 195 mm2 |
Pentium II Deschutes | 7.500.000 | 1998 | Intel | 250 nm | 113 mm2 |
AMD K6 | 8.800.000 | 1997 | AMD | 350 nm | 162 mm2 |
Pentium III Katmai | 9.500.000 | 1999 | Intel | 250 nm | 128 mm2 |
Pentium III Coppermine | 21.000.000 | 2000 | Intel | 180 nm | 80 mm2 |
Pentium II Mobile Dixon | 27.400.000 | 1999 | Intel | 180 nm | 180 mm2 |
Pentium III Tualatin | 45.000.000 | 2001 | Intel | 130 nm | 81 mm2 |
AMD K6-III | 21.300.000 | 1999 | AMD | 250 nm | 118 mm2 |
AMD K7 | 22.000.000 | 1999 | AMD | 250 nm | 184 mm2 |
Pentium 4 Willamette | 42.000.000 | 2000 | Intel | 180 nm | 217 mm2 |
Pentium 4 Northwood | 55.000.000 | 2002 | Intel | 130 nm | 145 mm2 |
Pentium 4 Prescott | 112.000.000 | 2004 | Intel | 90 nm | 110 mm2 |
Pentium 4 Prescott-2M | 169.000.000 | 2005 | Intel | 90 nm | 143 mm2 |
Pentium 4 Cedar Mill | 184.000.000 | 2006 | Intel | 65 nm | 90 mm2 |
Pentium D Smithfield | 228.000.000 | 2005 | Intel | 90 nm | 206 mm2 |
Pentium D Presler | 362.000.000 | 2006 | Intel | 65 nm | 162 mm2 |
Atom | 47.000.000 | 2008 | Intel | 45 nm | 24 mm2 |
Barton | 54.300.000 | 2003 | AMD | 130 nm | 101 mm2 |
AMD K8 | 105.900.000 | 2003 | AMD | 130 nm | 193 mm2 |
Itanium 2 McKinley | 220.000.000 | 2002 | Intel | 180 nm | 421 mm2 |
Cell | 241.000.000 | 2006 | Sony/IBM/Toshiba | 90 nm | 221 mm2 |
Core 2 Duo Conroe | 291.000.000 | 2006 | Intel | 65 nm | 143 mm2 |
Core 2 Duo Allendale | 169.000.000 | 2007 | Intel | 65 nm | 111 mm2 |
Itanium 2 Madison 6M | 410.000.000 | 2003 | Intel | 130 nm | 374 mm2 |
AMD K10 quad-core 2M L3 | 463.000.000 | 2007 | AMD | 65 nm | 283 mm2 |
ARM Cortex-A9 | 26.000.000 | 2007 | ARM | 45 nm | 31 mm2 |
Core 2 Duo Wolfdale 3M | 230.000.000 | 2008 | Intel | 45 nm | 83 mm2 |
Itanium 2 with 9 MB cache | 592.000.000 | 2004 | Intel | 130 nm | 432 mm2 |
Core 2 Duo Wolfdale | 411.000.000 | 2007 | Intel | 45 nm | 107 mm2 |
Core i7 (Quad) | 731.000.000 | 2008 | Intel | 45 nm | 263 mm2 |
AMD K10 quad-core 6M L3 | 758.000.000 | 2008 | AMD | 45 nm | 258 mm2 |
POWER6 | 789.000.000 | 2007 | IBM | 65 nm | 341 mm2 |
Six-core Opteron 2400 | 904.000.000 | 2009 | AMD | 45 nm | 346 mm2 |
16-core SPARC T3 | 1.000.000.000 | 2010 | Sun/Oracle | 40 nm | 377 mm2 |
Apple A7 (dual-core ARM64 "mobile SoC") | 1.000.000.000 | 2013 | Apple | 28 nm | 102 mm2 |
Quad-core + GPU Core i7 | 1.160.000.000 | 2011 | Intel | 32 nm | 216 mm2 |
Six-core Core i7 (Gulftown) | 1.170.000.000 | 2010 | Intel | 32 nm | 240 mm2 |
8-core POWER7 32M L3 | 1.200.000.000 | 2010 | IBM | 45 nm | 567 mm2 |
8-core AMD Bulldozer | 1.200.000.000 | 2012 | AMD | 32 nm | 315 mm2 |
Quad-core + GPU AMD Trinity | 1.303.000.000 | 2012 | AMD | 32 nm | 246 mm2 |
Quad-core z196 | 1.400.000.000 | 2010 | IBM | 45 nm | 512 mm2 |
Quad-core + GPU Core i7 Ivy Bridge | 1.400.000.000 | 2012 | Intel | 22 nm | 160 mm2 |
Quad-core + GPU Core i7 Haswell | 1.400.000.000 | 2014 | Intel | 22 nm | 177 mm2 |
Dual-core Itanium 2 | 1.700.000.000 | 2006 | Intel | 90 nm | 596 mm2 |
Quad-core + GPU GT2 Core i7 Skylake K | 1.750.000.000 | 2015 | Intel | 14 nm | 122 mm2 |
Six-core Core i7 Ivy Bridge E | 1.860.000.000 | 2013 | Intel | 22 nm | 256 mm2 |
Duo-core + GPU Iris Core i7 Broadwell-U | 1.900.000.000 | 2015 | Intel | 14 nm | 133 mm2 |
Six-core Xeon 7400 | 1.900.000.000 | 2008 | Intel | 45 nm | 503 mm2 |
Quad-core Itanium Tukwila | 2.000.000.000 | 2010 | Intel | 65 nm | 699 mm2 |
Apple A8 (dual-core ARM64 "mobile SoC") | 2.000.000.000 | 2014 | Apple | 20 nm | 89 mm2 |
8-core POWER7+ 80 MB L3 cache | 2.100.000.000 | 2012 | IBM | 32 nm | 567 mm2 |
Six-core Core i7/8-core Xeon E5 (Sandy Bridge-E/EP) | 2.270.000.000 | 2011 | Intel | 32 nm | 434 mm2 |
8-core Xeon Nehalem-EX | 2.300.000.000 | 2010 | Intel | 45 nm | 684 mm2 |
8-core Core i7 Haswell-E | 2.600.000.000 | 2014 | Intel | 22 nm | 355 mm2 |
10-core Xeon Westmere-EX | 2.600.000.000 | 2011 | Intel | 32 nm | 512 mm2 |
Six-core zEC12 | 2.750.000.000 | 2012 | IBM | 32 nm | 597 mm2 |
Apple A8X (tri-core ARM64 "mobile SoC") | 3.000.000.000 | 2014 | Apple | 20 nm | 128 mm2 |
8-core Itanium Poulson | 3.100.000.000 | 2012 | Intel | 32 nm | 544 mm2 |
Apple A10 (quad-core ARM64 "mobile SoC") | 3.300.000.000 | 2016 | Apple | 16 FFC | 125 mm2 |
IBM z13 | 3.990.000.000 | 2015 | IBM | 22 nm | 678 mm2 |
12-core POWER8 | 4.200.000.000 | 2013 | IBM | 22 nm | 650 mm2 |
15-core Xeon Ivy Bridge-EX | 4.310.000.000 | 2014 | Intel | 22 nm | 541 mm2 |
61-core Xeon Phi | 5.000.000.000 | 2012 | Intel | 22 nm | 720 mm2 |
Xbox One main SoC | 5.000.000.000 | 2013 | Microsoft/AMD | 28 nm | 363 mm2 |
18-core Xeon Haswell-E5 | 5.560.000.000 | 2014 | Intel | 22 nm | 661 mm2 |
IBM z13 Storage Controller | 7.100.000.000 | 2015 | IBM | 22 nm | 678 mm2 |
22-core Xeon Broadwell-E5 | 7.200.000.000 | 2016 | Intel | 14 nm | 456 mm2 |
SPARC M7 | 10.000.000.000 | 2015 | Oracle | 20 nm |
U računarstvu se termin memorija odnosi na komponente koje se koriste za skladištenje podataka. Podaci se čuvaju privremeno ili trajno.
Termin "primarna memorija" se upotrebljava prvenstveno za RAM memoriju u kojoj se podaci privremeno skladište, samo tokom rada. Ova memorija je veoma brza, međutim sporija je od takta kojim radi mikroprocesor.
Termin "sekundarna memorija" upotrebljava za trajno skladištenje podataka u uređajima koji imaju veći memorijski kapacitet ali sporiji pristup (hard disk, solid state drive, optički uređaji, magnetne trake, ...).
Primarna memorija uskladištena na sekundarnoj memoriji se zove "virtuelna memorija".
Namenjena je da skladišti podatke samo dok je računar uključen. Nakon isključenja računara, sadržaj memorije se trajno briše.
Nakon uključenja računara u RAM memoriju se učitava operativni sistem. Učitavanje operativnog sistema nije ništa drugo nego kopiranje potrebnih programa i podataka sa hard diska u RAM memoriju. Nakon završetka kopiranja i pokretanja određenih programa se kaže da se operativni sitem učitao.
RAM memorija se ugrađuje u postolja na matičnoj ploči
Hard diskovi su memorijski uređaji na kojem se podaci skladište magnetnim putem. Služe za skladištenje velikih količina podataka.
Proključci HDD-a: kabel za podatke se vezuje na matičnu ploču, energetski kabel se vezuje na napajanje.
SSD je naslednik hard diskova. Čitanje i pisanje podataka se vrši električnim putem. Nema pokretnih delova, te je time i verovatnoća kvara i grešaka umanjena. Tenhologija proizvodnje je još skupa, te se na tržištu mogu naći SSD diskovi manjih kapaciteta.
Današnji standard za hard diskove je sledeći: 5.25 inča za diskove koji se ugrađuju u računare, 2.5 inča za diskove koji se ugrađuju u laptop. SSD se proizvodi i u 2.5 inčnom standardu i identičnih je dimenzija i priključaka kao i hard diskovi u laptop računarima.
Spoljašnji hard diskovi se na računar priključuju putem USB priključka. Današnji USB 3.1 standard je od spoljnih diskova načinio veoma brzu spoljašnju memorijsku jedinicu.
Flash (fleš) memorije su elektronske memorije koje služe za trajno skladištenje podataka. Postoji nekoliko tipova flash memorija:
USB flash:
Memorijske kartice:
SSD diskovi:
Optički uređaji su namenjeni da čitaju i pišu podatke sa i na kompakt diskove. Zrak is lasera se odbija od diska i čitač vrši čitanje podataka. Postoji nekoliko vrsta uređaja koji se razlikuju po laserima. Od vrste lasera zavisi i količina podataka koja može da se nađe na disku. Optički uređaji su:
Kućište je namenjeno da se u njega ugrade komponente koje je potrebno da budu zaštićene od spoljnih uticaja i kojima je potrebno napajanje.
Na kućištu se sa prednje strane nalaze dugmad za uključivanje i reset, kao i diode koje označavaju da je računar uključen, da se vrši čitanje ili pisanje na hard disk. Sa prednje strane obično postoji nekoliko USB portova koji su dovedeni sa matične ploče, kao i priključci za slušalice i mikrofon.
Sa zadnje strane kućišta se nalaze priključci koji su deo matične ploče: USB, video kartica, muzička kartica, LAN kartica, ...
Napajanje je smešteno najčešće sa zadnje strane kućišta.
Napajanje poseduje određenu snagu i snaga napajanja se dimenzioniše prema komponentama koje se nalaze unutar kućišta računara. Napajanje poseduje priključke pomoću kojih se napaja matična ploča i hard disk (diskovi) i optički uređaj (uređaji).
Ukoliko su sve komponente postavljene na svoje mesto unutar kućišta, sklopljen računar bi izgledao ovako:
Monitori ili ekrani su izlazni uređaji pomoću kojih korisnik vrši upravljanje računarskim sistemom. Na monitoru se vide operacije koje korisnik vrši na ulaznim uređajima (kao na primer tastatura i miš).
Sliku na monitoru obezbeđuje grafička (video) kartica koja je smeštena u kućištu računara. Grafička kartica može biti integrisana na matičnoj ploči ili odvojena komponenta priključena na matičnu ploču putem PCI express konektora.
Monitorski priključak može da bude:
Rezolucija je broj piksela (pixel) na monitoru. Rezolucija je izražena po broju piksela vodoravno i uspravno. Današnje standardne rezolucije su:
Standard | Aspect ratio | Width (px) | Height (px) | Pixels total |
---|---|---|---|---|
SVGA | 4:3 | 800 | 600 | 480k |
High Definition - HD | 16:9 | 1360 | 768 | 1044k |
Full High Definition - FHD | 16:9 | 1920 | 1080 | 2073k |
Quad High Definition - QHD | 16:9 | 2560 | 1600 | 3686k |
Ultra High Definition - 4k UHD | 16:9 | 3840 | 2160 | 8294k |
Ultra High Definition - 8k UHD | 16:9 | 7680 | 4320 | 33177k |
Trenutno su dve vrste u monitora upotrebi: monitori sa katodnom cevi i tanki monitori. Njih razlikuje tehnologija izrade. Monitori sa katodnim cevima (CRT) polako izlaze iz upotrebe.
CRT monitori (CRT - Catode Ray Tube) pomoću katodne cevi iscrtavaju sliku koja je pomalo izobličena zbog zaobljenosti katodne cevi. Ova tehnologija je poznata još od crno belih televizijskih aparata.
Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top koji zrači tri boje: crvenu, plavu i zelenu. Taj snop elektrona se usmerava u pravcu pojedinih tačaka i u zavisnosti od intenziteta zraka dobija se svetlija ili tamnija tačka date boje na ekranu. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja željena boja.
Tokom dugog niza godina proizvodnje CRT monitora umanjivano je elektromagnetno zračenje koje se pojavljivalo sa prednje strane monitora, odnosno prema korisniku. Odnos širina:visina ekrana je 4:3.
Tanki monitori se u današnje vreme proizvode u tri tehnologije:
Dimenzije ekrana se zadaju u inčima. Jedan inch = 2,54 cm. Standardne veličine su od 17 inča pa naviše.
Kod tankih monitora nema primetnog elektromagnetnog zračenja. Odnos širina:visina ekrana je 16:9 (wide screen).
Najpoznatiji proizvođači monitora su: AOC, Apple Computer, BenQ, Dell, Eizo, LG Electronics, NEC Display Solutions, Philips, Samsung, Sony, ViewSonic, ...
Tastatura je ulazni uređaj računarskog sistema napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi za unos slova, brojeva i znakova.
Standardna tastatura izgleda kao na sledećoj slici:
Tasteri su podeljeni u nekoliko grupa.
Postoje i ergonomske tastature:
Kod bežičnih tastatura se u USB priključak stavlja primopredajnik, dok se u tastaturi nalaze dve ili tri AAA 1,5V baterije koje obezbeđuju energiju za komunikaciju.
Trenutni standard za povezivanje tastature sa računarom je USB. Prethodni standard je bio PS2.
Miš je ručno upravljani uređaj. Detektuje dvodimenzionalna pomeranja na podlozi na kojoj se nalazi. Ova pomeranja se prenose na ekran i na ovaj način se vrši upravljanje u grafičkim operativnim sistemima.
Osim pomeranja moguć je i pritisak kažiprstom i domalim prstom na odgovarajuće tastere (click), kao i okretanje točkića srednjim prstom (scroll).
Postoji i bežična varinata miša, na isti način se priključuje na računar kao i bežična tastatura.
Trenutni standard za povezivanje miševa sa računarom je USB. Prethodni standard je bio PS2.
Ova komoponenta računarskog sistema se naziva na nekoliko načina: grafička kartica, grafički adapter, VGA kartica ili video kartica. Glavni delovi grafičke kartice su grafički procesor (GPU) i video RAM (VRAM). Izlaz grafičke kartice se vezuje na monitor.
Grafička kartica može da se nalazi na matičnoj ploči (integrisana grafička kartica):
ili može da bude odvojena komponenta:
Namena ove kartice je obezbeđivanje zvučnog ulaza i izlaza u računarski sistem. Muzička kartica na sebi sadrži čip koji pretvara analogne zvučne talase u digitalni signal (nule i jedinice). Čip se može nalaziti i na matičnoj ploči sa integrisanim ulazima i izlazima na njoj.
Integrisana 5.1 muzička kartica na matičnoj ploči:
Zasebna PCI express 5.1 muzička kartica:
Deo koji obavlja taj zadatak se zove CODEC u kojem su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvarači. Takođe muzička kartica može da sadrži i DSP (Digital Sound Processor), zvučni procesor koji oslobađa CPU oslobađa od obrade zvučnih signala (ukoliko ga muzička kartica nema onda to radi CPU). Muzička kartica takođe poseduje i svoju memoriju. Komunikacija sa računarom se odvija putem PCI interfejsa (SouthBridge) dok se komunikacija sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora.
Ethernet, mrežna ili LAN kartica služi za povezivanje računara u računarsku mrežu. LAN kartice se najčešće nalaze integrisane na matične ploče, ali postoji mogućnost nabavke i ugradnje zasebnih kartica koje se na matičnu ploču povezuju putem PCI, PCI Express ili USB portova (SouthBridge) na matičnoj ploči.
PCI LAN kartica:
PCI express LAN kartica:
USB LAN kartica:
Povezivanje računara u računarsku mrežu donosi niz prednosti: u računarskoj mreži mogu da se dele razni uređaji i resursi (diskovi, štampači), kao i pristup drugim mrežama (internet).
Zadatak štampača je da informaciju u binarnom obliku prenese razumljivi format na papiru. Od pojave štampača do današnjih dana postoji više vrsta štampača:
Jedna od bitnih osobina koja opisuje kvalitet štampe je dpi (dot per inch) odnosno tačaka po inču. To je broj tačaka pomoću kojih će se nacrtati linija dužine jedan inch (horizontalna ili vertikalna).
Linijski štampači su predviđeni za masovno štampanje teksta (slova, brojevi i znaci).
Princip rada linijskih štampača je identičan principu rada pisaće mašine. Odjedanput se štampa jedan karakter:
Veoma su veliki i bučni, polako izlaze iz upotrebe
Matrični štampač je naslednik linijskog štampača, manjih je dimanzija, radi na sličnom principu. Štampa je preciznija, rad štampača je glasan.
Između papira i reda iglica se nalazi traka natopljena mastilom (ribon) i prilikom udara iglice na papru ostaje tačka.
Na slikama je prikazan princip rada matričnih štampača.
I ovi štampači polako izlaze iz upotrebe.
Termalni štampači su rasprostranjeni u svakodnevnom životu, primenjuju se kada je potrebna štampa koja je jeftina, slabe rezolucije i nepostojana na vreme (prodavnice, tržni centri, čitači kartica, bankarski automati, ...).
Princip rada termalnog štampača:
Laserski štampači su trenutno najrasprostranjeniji štampači. Upotrebljavaju se kao zasebni uređaji ili kao delovi multifunkcijskih uređaja (kombinovani sa skenerima ili telefaks aparatima).
Princip rada laserskih štampača:
Površina fotoosetljivog valjka se puni negativno naelektrisanim statičkim elektricitetom.
Laserski zraci skeniraju fotoosetljivi valjak da se formira slika. Prostor izložen laserskim zracima gubi svoj električni naboj.
Grafitni prah iz tonera se dovodi u blizinu valjka i on se lepi na površinu koja nema elektrostatičko punjenje.
Fotoosetljivi valjak se dovodi u kontakt sa papirom i pozitivno naelektrisanje se dovodi sa druge strane papira i grafitni prah se lepi na papir.
Pod uticajem toplote i pritiska se grafitni prah fiksira na papiru.
Ink jet ili mlazni štampači su veoma rasprostranjeni u domaćinstvima, mogu se naći i u preduzećima. Prednost im je jeftina nabavna cena a nedostatak je visoka cena odštampane stranice. Iz rezervoara sa mastilom (cartridge) se tankim mlazom pogađa papir na kojem ostaje tačka. U svakoj sekundi se ispali oko 50.000 kapljica mastila. Veoma dobro štampaju fotografije u boji.
Princip rada je prikazan na slici:
Boje koje se u kertridžima su plava, crvena, žuta i crna (cyan, magenta, yellow, black).
3D štampa je moderna tehnologija proizvodnje trodimenzionalnih objekata. U trodimenzionalnoj štampi objekat se kreira redoslednim nanošenjem slojeva materijala. 3D štampa predstavlja generalno brže, jeftinije i lakše rešenje od drugih tehnologija proizvodnje 3D objekata. Omogućava izradu maketa delova i sklopova od više različitih materijala, različitih mehaničkih i fizičkih svojstava u jedinstvenom procesu. Ova tehnologija proizvodi modele koji verno oponašaju izgled, utisak i funkcionalnost proizvoda prototipa. U poslednjih nekoliko godina 3D štampači su postali finansijski dostupni malim i srednjim preduzećima, čime se izrada prototipa pomera iz teške industrije i u kancelarijsko okruženje. Sada je moguće i istovremeno uklapanje različitih vrsta materijala. Osim izrade prototipova, 3D štampači nude veliki potencijal za proizvodnju različitih aplikacija u oblasti proizvodnje nakita, obuće, industrijskog dizajna, arhitekture, automobilske industrije, avio, stomatološke i medicinske industrije.
Skener je ulazni uređaj koji analizira neku fizičku sliku kao što je fotografija, tekst ili rukopis i pretvara u digitalnu sliku. Rezultat skeniranja je fotografija (kao i slika koja se pravi uz pomoć mobilnih telefona). Glavna odlika skeniranja je tačnost koja se izražava u dpi (dot per inch), odnosno tačaka po inču.
U upotrebi je veoma mnogo tipova skenera (naprimer barcode skener) u različitim oblastima svakodnevnog života.
Zvučnik je izlazni uređaj koji se priključuje na muzičku karticu. Uglavnom svi zvučnici namenjeni za povezivanje na računarske sisteme su aktivni, sadržavaju u sebi pojačalo. Osnovni kvalitet je stereo zvuk (levi + desni kanal):
Naprednu verziju stereo kvaliteta daje 2.1 sistem zvučnika:
Efekat prostora daje 5.1 surround sistem:
Prostorni raspored 5.1 sistema zvučnika:
Subwoofer (zvučnik za niske tonove) se ne nalazi na slici pošto je svejedno gde se nalazi.
Slušalica je izlazni uređaj koji je predviđen za reprodukciju zvuka. Sastoji se od dva zvučnika. Razlika u odnosu na zvučnike je ta što proizvode daleko manju akustičnu snagu i omogućavaju korisniku samostalno slušanje željenog audio sadržaja. Upotreba slušalica je jednostavna jer ne treba voditi računa o akustici prostora u kojem se koriste. Mogu biti bežične, a one koje se povezuju kablom obično imaju konektor sa tri kontakta:
Mikrofon je ulazni uređaj koji akustične talase pretvara električne signale:
Često se ova dva uređaja kombinuju u jedan uređaj:
Izrađuju se i u bežičnoj varijatni:
Zvučnici na slušalicama se povezuju na zeleni utikač na muzičkoj kartici, dok se mikrofon povezuje na ružičasti utikač (ova dva utikača su najčešće izvedeni na prednju stranu kućišta računara).
Računari se uz pomoć određenih kartica mogu osposobiti da vrše dodatne funkcije, da rade zadatke drugih uređaja.
Uz ovu karticu računar se upotrebljava i kao TV aparat.
Uz ovu karticu računar se upotrebljava i kao satelitski prijemnik.
Uz ovu karticu računar se upotrebljava i FM radio prijemnik.
Uz ovu karticu računar se upotrebljava kao kontroler za sisteme kamera (DVR - digital video recorder).
Računar se može proširiti i dodatnim priključcima.
I još druge slične kartice...