Csillagászat (ógörögül: αστρον + νόμος a jelentése csillagok törvénye) egy tudományos ágazat mely a föld és a föld légkörén kívülálló tárgyakat és jelenségeket tanulmányozza. Tanulmányozza az égitestek létrejövetelét, fejlődését, fizikai és kémiai tulajdonságait, mozgásait, a folyamatokat melyek az égitesteken történnek (mint a bolygók, csillagok, csillagrendszerek, galaxisok, ...), jelenségeket mint a kozmikus háttérsugárzás, az űr létrejövetele, fejlődése és sorsa.
A csillagászat a legidősebb tudományok közé sorolható. Az ősi civilizációk csillagászai az éjjeli égbolt megfigyelésével szabályosságokat észleltek, nagyon korai időkből eredő csillagászati ereklyék is fel lettek fedezve. A teleszkóp felfedezésére volt szükség hogy a csillagászat korszerű tudománnyá fejlődjon. Történelmi szempontból nézve a csillagászat több különböző tudományos ágazatot is tartalmazott mint asztrometria, égi navigáció, megfigyeléses csillagászat, naptár kidolgozás, sőt még asztrológia is, a korszerű csillagászatot manapság keverik az asztrofizikával. A huszadik évszázadtól a csillagászatot megfigyelő és elméleti ágazatokra van felosztva.
A megfigyelő csillagászat az adatok begyűjtése és elemzése irányában halad a fizika alaptörvényeire alapozva. Az elméleti csillagászat a számítógépes vagy analitikus modellek fejlesztésére alapozva a csillagászati objektumok vagy jelenségek leírásával foglalkozik. A két ágazat egymást támogatja olyan módon hogy az elméleti csillagászat a megfigyelések eredményeire magyarázatot ad, a megfigyelések az elméleti eredmények megerősítésére szolgálnak.
A csillagászatot és a csillagjóslást (asztrológia amely a csillagok és bolygók állásából és mozgásából az emberi sorsot jósólják) meg kell különböztetni. E két ágazatnak közös a múltjuk és közös a módszerei (az efemeridák alkalmazása - az egyes égitestek helyzete és mozgása), merőlegesen különböznek.
Az amatőr csillgászok hozzájárultak sok nagy felfedezésnél. A csillagászat az egyik a ritka tudományos ágazatok közül melyben az amatőr megfigyelőknek még mái aktív szerepük van, főleg az átmeneti jelenségek felfedezésénél és megfigyelésénél.
szerző Drago I. Dragović,
dipl.ing.
forrás www.astronomija.org.rs
A következő táblázatban a csillagászati felfedezések rövid kronológiája van bemutatva:
| Év | Esemény |
|---|---|
| Kb. 4000 (?) i.e. | Legidősebb megőrzött csillgászati megfigyelések nyomai (Egyiptom és középamerika) |
| Kb. 3000 i.e. | Első írott munkák csillgászat terén (Egyiptom, Kína, Mezopotámia és középamerika) |
| 2697 i.e. | Első megőrzött nyomok a napfogyatkozásról (Kína) |
| Kb. 2000 i.e. | Első luniszoláris naptárok Egyiptomban és Mezopotámiában |
| Szenthely Stonehenge-ben (Anglia) | |
| Első csillgászok által lerajzolt csillgképek | |
| 1375 i.e. | május 3. – Legidősebb írott bizonyíték a napfogyatkozásról. Egy agyagtáblán mely Szíriában lett felfedezve Ugarit városban, ez a dátum szerepel, egyesek úgy olvassák mint március 5. 1223 i.sz.e. |
| Kb. 800 i.e. | Kínai és Kóreai udvari csillagászok a napfoltokat figyelik, künyveket írnak és csillagjóslati táblázatokat készítenek róluk |
| 470 i.e. | Démokritosz úgy hiszi hogy a Tejút sok csillagból áll |
| 4.-ik évszázad i.e. | Püthagorasz és Milétoszi Thalész feltételezik hogy a föld kerek |
| Kb. 330 i.e. | Arisztotelész műve "De caelo" ("Az égről"). Azt hitte hogy a föld az űr központja |
| Kb. 280 i.e. | Szamoszi Arisztarkhosz szerint a föld a nap körül forog (heliocentrikus elmélet), megadja az első becslést a föld és a nap közötti távolságra |
| Kb. 240 i.e. | Eratoszthenész nagy pontossággal kiszámolta a föld kerületét, alkalmazva a Syene (mai Asuan) és Alexandria távolságát |
| Kb. 129 i.e. | Hipparkhosz felfedezi a nap-éj egyenlőséget és csillagászati katalógust készít, melyben kb. 950 legfényesebb csillago jegyez fel |
| Kb. 100. i.e | Kínában ki lett fejlsztve a pontos 135 éves holdfogyatkozási ciklus |
| 45 i.e. | Szoszigenész, Egyiptomi csillagász tanácsai alapján a Római birodalom bevezeti a Julián naptárt |
| Kb. 140 | Alexandriai Klaudiosz Ptolemaiosz nyilvánosságra hozta a az űr geocentrikus világképet a 13 könyyvbő álló munkájában "Hē mathēmatikē syntaxis" ("Matematikai gyűjtemény"), amely az Arab fordítása alapján közismert mint "Almagest" |
| 185. | Kínai csillgászok egy szupernóva robbanását figyelik meg |
| 635. | Kineski astronomi otkrivaju da je rep kometa uvek okrenut od Sunca |
| 800. - 900. | Snažan razvoj arapske i persijske astronomije (zvezdane karte i katalozi, kretanja planeta i Meseca, bolja procena veličine Zemlje i poboljšanja kalendara) |
| 813. | Kalif al–Ma`mun utemeljuje u Bagdadu školu astronomije, velika Ptolomejeva zbirka "Hē mathēmatikē syntaxis" prevodi se na arapski jezik kao al–Majisti ("Veliko delo"), kasnije od latinskih skolastičara nazvan "Almagest" |
| 900. | Kinezi i Arapi posmatraju veliki meteorski pljusak, izgledalo je kao da dolaze iz sazvežđa Lava, pa se danas nazivaju Leonide |
| 903. | Persijski astronom 'Abd al–Rahman al–Sufi crta svoj katalog zvezda, opisao je prvu spiralnu galaksiju u sazvežđu Andromeda, do polovine 18. veka znalo se za samo 3 galaksije |
| 968. | Posmatrajući pomračenje Sunca, vizantijski istoričar Leo Diaconus po prvi put uočio sunčevu koronu i u svom spisu "Annales Sangallenses" dao nejasnu interpretaciju njene prirode |
| 1054. | Kineski i korejski astronomi posmatraju supernovu u sazvežđu Bika (ostatci te eksplozije vide se danas kao maglina u sazvežđu Raka (M1), bila je 20 puta sjajnija od bilo koje druge zvezde na nebu, a vidljiva je bila i danju, u Evropi nema tragova tome događaju ali izgleda da su pojavu posmatrali i indijanci plemena Mimbres iz Novog Meksika |
| 1066. | Prvi put posmatrana velika kometa, danas poznata kao Halejeva |
| 1120. | Počinje se sa gradnjom prve islamske opservatorije u Kairu |
| 1128. | 8. decembar – Kaluđer John od Worcestera u svojoj "Hronici" prvi put nacrtao sunčeve pege |
| 1178. | Grupa engleskih monaha posmatrala udarac meteorita u Mesec, o tome su pisali u "Chronicle of Gervaise of Canterbury" |
| 1259. | Poznati persijski astronom Nasir al–Din al–Tusi gradi svoju Maragha opsrevatoriju, njegov patron je bio mongolski vladar Hulagu |
| 1428. | U Samarkandu je mongolski princ Ulugh–beg, unuk osvajača Temerlana, sagradio veliku opservatoriju na 3 sprata, napravio je zvezdanu mapu sa 3.000 zvezda i tablice planeta koje su bile najbolje u svetu tog vremena |
| 1500. | Wan Hu je prva osoba za koju je zabeleženo da je lansiran raketom, i letilica i on su nestali u dimu |
| 1543. | Poljski astronom Kopernik objavljuje delo "De Revolutionibus Orbium Coelestium", u kome pobija geocentričnu teoriju koju je u I veku uveo Ptolomej i daje matematičku potvrdu heliocentrične teorije vasione |
| 1550. | Leonard Digges pravi prvi refraktni teleskop |
| 1572. | Tycho Brahe otkriva supernovu u sazvežđu Kasiopeje (danas su ostaci te supernove poznati kao Cassiopeiae A) |
| 1573. | Nemački astronom Simon Marius imenovao 4 velika Jupiterova meseca |
| 1576. | Tycho Brahe osnovao opservatoriju na ostrvu Hven, nazvanu Uranienborg – Nebeska tvrđava, gde će sledećih 20 godina astronom da obavlja svoja osmatranja |
| Thomas Digges otkriva da su zvezde raspoređene svuda po beskrajnom prostoru | |
| 1582. | 15. oktobar Papa Grgur XIII uveo Gregorijanski kalendar, ispravljajući već 600 godina nagomilavane nedostatke kalendara Julija Cezara |
| 1595. | David Fabricius otkriva promenljivu zvezdu dugačkog perioda u sazvežđu Cetus, Omicron Ceti, nazvanu Mira (divna, neobična) Ceti |
| 1600. | 17. februar posle osmogodišnjeg tamničenja zbog bogohuljenja, nemoralnog ponašanja i jeresi, na šta ga je osudila zvanična crkva, italijanski filozof i pesnik Đordano Bruno je u Campo dei Fiori osuđen na spaljivanje na lomači, to je bila kazna za njegovo učenje o poreklu i strukturi vasione |
| 1603. | Nemački astronom Johann Bayer objavljuje prvi prošireni zvezdani atlas u zapadnom svetu, "Uranometria", u njemu je bilo preko 1.300 zvezda i u svojim sazvežđima su dobijala ispred imena po jedno grčko slovo (npr. Algol je β Perseja) |
| 1604. | Kepler otkriva supernovu u sazvežđu Ophiuchus, to je poslednja supernova uočena u našoj galaksiji |
| 1608. | Holandski optičar i brusač Hans Lippershey napravio je prvi teleskop, upotrebljavan je u vojne svrhe, za uočavanje brodova u daljini |
| 1609. | Galileo prvi iskoristio refraktni teleskop u astronomske svrhe (otkrio 4 Jupiterova satelita, Mesečeve kratere i Mlečni put) |
| Objavljena prva dva Keplerova zakona | |
| Thomas Harriot objavio prvu lunarnu mapu dobijenu upotrebom teleskopa | |
| 1610. | Johannes Kepler je prvi čovek koji je shvatio da je tama noćnog neba u direktnom sukobu sa idejom o beskonačnom svemiru ispunjenom zvezdama, zaključio je da je svemir konačan, a da tama između zvezda predstavlja kraj svemira |
| 1611. | Galileo Galilei, Christofer Scheiner i Johann Fabricius posmatraju Sunčeve pege |
| 1612. | Francuz Nicholas-Claude Fabri de Peiresc otkriva Veliku Orionovu maglinu (M42) godine 1618. nezavisno ju je otkrio i češki astronom Rennus Cysatus |
| 1913. | Galilej gledao i skicirao Neptuna |
| 1619. | U knjizi "Harmonice Mundi" ("Harmonija sveta") Johannes Kepler objavljuje Treći zakon kretanja planeta |
| Johannes Kepler uočava da solarni vetar određuje pravac repa kometa | |
| 1631. | Keler predviđa tranzit Merkura preko Sunca koji će posmatrati francuski filozof i naučnik Pierre Gassendi |
| 1632. | Galilej objavio svoj "Dijalog dva glavna svetska sistema" – rasprava o Ptolomejevoj i Kopernikovoj hipotezi koja se zasniva na fizici plime (originalnu verziju – "Dijalog o plimi" –zabranili su cenzori Rimske katoličke crkve) |
| 1633. | Pod pritiskom svete Inkvizicije, Galileo napušta svoje teorije |
| 1639. | Siromašni student sa Kembridža Jeremiah Horrocks posmatra tranzit Venere, proračune pravi u skladu sa Keplerovim zakonima kretanja i otkriva da se tranziti javljaju u parovima, razdvojeni po 8 godina, sledeći par će biti 2004. i 2012. godine. |
| 1647. | Johannes Hevelius, astronom iz Gdanjska, objavljuje mapu Meseca u knjizi "Selenographia", godine 1641. je počeo da pravi opservatoriju u svojoj kući i da posmatra Sunčeve pege i pravi katalog zvezda |
| 1656. | Christiaan Huygens otkriva prirodu Saturnovog prstena i Titana, najvećeg Saturnovog satelita |
| Osniva se opservatorija u Kopenhagenu. | |
| 1659. | Christiaan Huygens posmatra šare na Marsu |
| 1664. | Robert Hooke otkriva Veliku crvenu pegu na Jupiteru |
| 1666. | Francuski astronom Giovanni Cassini otkriva polarne kape na Marsu |
| 1668. | Sir Isaac Newton napravio prvi reflektujući teleskop (takozvani "njutnovski"). Koristio je ogledalo od 1,3 in (3,3 cm) i taj teleskop je uveličavao objekte 40 puta, isti tip teleskopa je (samo) projektovao škotski matematičar James Gregory 1963. godine |
| 1669. | Geminiano Montanari otkriva promenljivu prirodu zvezde Algol ili Bete Persei, zapravo, tu se nalazi najmanje 4 zvezde koje rotiraju jedna oko druge |
| 1671. | Otvara se Pariska opservatorija |
| Tim francuskih naučnika po prvi put relativno uspešno meri udaljenost Marsa od Zemlje | |
| 1675. | Po naredbi kralja Čarlsa II osniva se Kraljevska grinička opservatorija. Astronom John Flamsteed je prvi njen upravnik |
| Dok se nalazio u Parizu, Danac Olaus Roemer meri brzinu svetlosti | |
| Francuski astronom Giovanni Cassini otkriva glavnu pukotinu u Saturnovom prstenu | |
| 1683. | Francuski astronom Giovanni Cassini posmatra i prvi proučava zodijačku svetlost, izaziva je refleksija sunčevih zrakova od međuplanetarne prašine koja leži između Marsa i Jupitera |
| 1687. | Ser Isaac Newton objavljuje revolucionarno delo "Philosophiae Naturalis Principia Mathematica" i teoriju opšte gravitacije, što predstavlja prekretnicu u istoriji nauke |
| 1705. | Britanski astronom Edmond Halley predviđa povratak komete 1758. godine |
| 1718. | Britanski astronom Edmond Halley postaje prva osoba koja je otkrila da se zvezde kreću i da nisu stvarno nepokretne kako se to verovalo milenijumima |
| 1725. | John Flamsteed prvi kraljevski astronom u Engleskoj objavljuje "Historia Coelestis Britannica", atlas sa preko 3.000 zvezda, uvodi numerisanje zvezda po svojoj sjajnosti u sazvežđu |
| 1728. | James Bradley predlaže teoriju o aberaciji nepokretnih zvezda, koja sadrži važno otkriće o aberaciji svetlosti, otkriva i fenomen nutacije, vibriranje Zemljine ose |
| 1733. | Chester More Hall predlaže princip ahromatskog refraktora koristeći dve različite vrste stakla |
| 1744. | Posmatrana Chéseauxova kometa sa šest repova, ime je dobila po švajcarskom matematičaru i astronomu Philippeu Loysu de Chéseauxu |
| 1746. | De Chéseaux posmatra magline i pravi katalog njihovih pozicija, otkriva nove: IC 4665, NGC 6633, M4, M6, M16, M17, M22, M25, M35 i M71 |
| 1750. | Astronom Thomas Wright raspravlja o poreklu Solarnog sistema |
| 1755. | Nemački filozof Immanuel Kant iznosi tezu o poreklu planeta i nebeskih tela |
| 1758. | Lužički Srbin, astronom–amater Johan Palič posmatra predviđeni povratak komete, kao što je 1705. godine predvideo britanski astronom Edmond Halley |
| 1761. | Prilikom Venerinog tranzita ruski pisac, hemičar i astronom Mihail Vasiljevič Lomonosov otkriva njenu atmosferu |
| 1766. | Nemački matematičar Johann Titius otkriva takozvani "Bodeov zakon" položaja planeta |
| 1767. | Engleski fizičar John Michell sugeriše da su zvezde, koje nam izgledaju zajedno na nebu, fizički bliske u svemiru |
| 1769. | James Bradley pred smrt kompletira katalog sa 60.000 zvezda |
| 1772. | Francuski matematički astronom Joseph Louis Lagrange objasnio gravitacioni problem stabilnosti tri tela koja rotiraju |
| 1773. | U studiji o "pravilnom kretanju" zvezda, William Herschel sugeriše da se Sunce i Sunčev sistem kreću u pravcu sazvežđa Herkulesa |
| 1774. | Kraljev astronom Nevil Maskelyne određuje masu Zemlje |
| 1779. | Nemački astronom Heinrich Wilhelm Matthäus Olbers razvija metod, još uvek u upotrebi, za izračunavanje orbita kometa |
| 1780. | Osniva se Pomorski almanah, u njemu se može u tablicama pronaći položaj svakog nebeskog tela u bilo koje doba dana ili noći, potom je pomoću sekstanta bilo moguće precizno odrediti položaj broda |
| 1781. | Tražeći komete, francuski astronom Charles Messier otkriva objekte dalekog svemira (galaksije, magline i zvezdana jata) i kompletira njihov katalog |
| Sir William Herschel otkriva novu planetu, koju je po kralju Džordžu III nazvao Georgium Sidus, to je prva nova planeta od antičkog doba, danas je znamo kao Uran | |
| 1784. | Britanski astronom John Goodricke promenljivu prirodu Dalta Cephei, otkrio je preko 700 cefeida promenljivih zvezda u Mlečnom putu i nekoliko hiljada u našoj Lokalnoj grupi galaksija |
| 1785. | Astronom William Heschel je prvi put za maglinu oko zvezde koja gledana kroz teleskop izgleda kao disk upotrebio termin "planetna maglina" |
| 1789. | Herschel podiže teleskop u Sloughtu sa ogledalom od 48 in (1,22 m) i žižinom daljinom od 12,2 m. Uz njegovu pomoć otkriva pojedinačne zvezde u dalekim maglinama |
| 1794. | Ernest Chladni dokazao da meteori dolaze van Zemljine atmosfere |
| 1796. | Na osnovu evolucije zvezda i Njutnove teorije gravitacije, francuski astronom i matematičar Pierre Simon Laplace predlaže svoju hipotezu o poreklu Sunčevog sistema |
| 1800. | William Herschel otkriva da infracrveno zračenje dolazi sa Sunca |
| 1801. | Italijanski astronom Giuseppe Piazzi otkriva prvi i najveći planetoid Ceres, velik je 1.000 km, a sledeći najveći ima samo četvrtinu njegove mase |
| 1802. | Herschel objavljuje da je otkrio postojanje dvojnih sistema zvezda |
| Britanski fizičar i lekar Thomas Young objavio prvi rad o talasnoj prirodi svetla | |
| Britanski fizičar i hemičar William Hyde Wollaston otkriva tamne linije u solarnom spektru. Usled takvog rada je delimično oslepeo | |
| Heinrich Olbers otkriva planetoid Palas | |
| 1803. | 23. april pad hiljada meteorita u L'Aigleu, u Francuskoj, od čega je 17 velikih, uspostavljeno objašnjenje o njihovoj pravoj prirodi. Kasnije su prodavani na aukcijama |
| 1811. | Nemački fizičar i astronom Heinrich Olbers predstavio teoriju o repu kometa, otkrivši planetoid Vestu 1807. godine, prvi je predložio teoriju da su sve to samo ostatci nekadašnje uništene planete |
| 1814. | Nemački optičar, brusač sočiva, konstruktor teleskopa i fizičar Joseph von Fraunhofer daje detaljan opis solarnog spektra, sa objašnjenjem tamnih linija u njemu, izbrojao je 574 linije u njemu, danas se one nazivaju opštim nazivom Fraunfoherove linije |
| 1818. | Francuski astronom Jean–Louis Pons otkriva i predviđa sledeći povratak Enkeove komete, Johann Franz Encke je prvi izračunao preciznu orbitu ove komete koja se vraća svake treće godine |
| Osnovana Edinburška opservatorija | |
| 1821. | Guverner Novog Južnog Velsa Sir Thomas Brisbane osniva opservatoriju Paramatta, to je prva opservatorija u Australiji |
| 1826. | Otkriće Bieleove komete. Ime dobila po austrijskom astronomu baronu Wilhelmu von Bieli, a period joj je bio 6,6 godina |
| Heinrich Olbers osmišljava svoj paradoks sa beskonačno velikim univerzumom i mračnim noćnim nebom, zaključuje da svetlost dalekih zvezda biva apsorbovana od strane međuzvezdanog materijala | |
| 1833. | 17. novembar, veliki meteorski pljusak nazvan Leonidama, kad je bio najjači, bilo je na hiljade meteora na sat, što je kod stanovništva Amerike izazvalo paniku |
| 1834. | Usled nepravilnosti u kretanju Sirijusa, nemački astronom Friedrich Wilhelm Bessel, upravnik Kenigsberške opservatorije, zaključuje da mora posedovati nama nevidljivog pratioca |
| 1837. | Astronomi Wilhelm Beer i Johann Heinrich von Mädler objavljuju prvu preciznu mapu Meseca |
| 1838. | Nemački astronom Friedrich Wilhelm Bessel prvi određuje paralaksu neke nepokretne zvezde i pomoću nje udaljenost jedne od njih, 61 Cygni |
| 1839–40. | Prva upotreba fotografije u astronomiji, Američki hemičar John W. Draper pravi prvu fotografiju Meseca |
| Astronom Johann Heinrich von Mädler objavljuje svoju teoriju da su Plejade zapravo u centru naše galaksije Mlečnog puta | |
| 1842. | Otkriće Doplerovog efekta |
| 1843. | Nemac Samuel Heinrich Schwabe opisuje brojnost i pozicije Sučanih pega u njihovom 11–godišnjem ciklusu |
| 1844. | Osnovana je Harvard College Observatory, prva opservatorija u Sjedinjenim državama |
| 1845. | Osmatranje raspada Bieleove komete, raspala se na dva dela, da bi se u sledećen pojavljivanju 1852. prikazala kao dupla kometa |
| 1846. | Zahvaljujući proračunima francuskog astronoma Urbaina Jeana Josepha Leverriera i Engleza Johna C. Adamsa, nemački astronomi Johann Gottfried Galle i Heinrich d'Arrest otkrivaju planetu Neptun |
| Britanski astronom William Lassell otkriva Neptunov najveći mesec, Triton | |
| 1848. | Julius Mayer je izračunao da bi se Sunce ugasilo za 5.000 godina kada ne bi imalo izvor energije |
| Hippolyte Fizeau sugeriše da Doplerov efekat može da se primeni i na svetlost i time predvideo crveni pomak svetlosti | |
| 1851. | Koristeći klatno obešeno o dugačku žicu, francuski fizičar Jean Bernard Leon Foucault (Fuko) je u pariskom Pantheonu izveo spektakularnu demonstraciju efekta direktno izazvanog rotacijom Zemlje |
| Prvi put fotografisano totalno pomračenje Sunca | |
| 1854. | Hermann von Helmholtz objavio da sunce dobija svoju energiju usled snažnog gravitacionog sažimanja |
| 1857. | Jean Foucault počinje sa proizvodnjom staklenih ogledala za teleskope presvučenih srebrom |
| Osnovana Sidnejska opservatorija | |
| Rođen "otac astronautike" Konstantin Eduardovič Ciolkovski | |
| 1858. | 2. jun pojavljuje se Donatijeva kometa, imala je tri repa, dugačka preko 72 miliona kilometara, što je više od polovine dužine od horizonta do zenita, pojavljuje se na oko 2.000 godina |
| Warren de la Rue pravi fotoheliograf, prvi uređaj za dobro snimanje fotografija Sunca | |
| Prvi put fotografisana jedna kometa | |
| 1859. | Britanski astronom Richard Carrington otkriva solarne bure, to je pomoglo da se objasni da geomagnetski poremećaji na Zemlji stoje u vezi sa događajima na Suncu |
| Profesor fizike iz Kenigsberga Gustav Robert Kirchhoff interpretira tamne linije u spektrima zvezda | |
| James Clarke Maxwell dokazuje da Saturnov prsten nije čvrst, već da mora biti sačinjen od mnogo malih komadića koji kruže oko planete | |
| 1859 – 62. | Nemački astronom Friedrich Wilhelm August Argelander objavljuje "Bonner Durchmusterung" (BD) – katalog sa preko 324.000 zvezda magnitude veće od 9,5 na kome je radio preko 25 godina |
| 1861. | Gustav Spörer otkriva varijacije u poziciji solarnih pega u zavisnosti od ciklusa Sunca |
| 1862. | Zahvaljujući proračunima koje je svojevremeno uradio nemački astronom Friedrich Wilhelm Bessel pre 18 godina, Amerikanac Alvan Clark otkriva Sirijus B |
| 1860 – 63. | Početak spektralnog analiziranja zvezda (Sir William Huggins određuje hemijske elemente u spektrima Betelgeza i Aldebarana) |
| Britanski fizičar John Tyndall opisao efekte staklene bašte | |
| 1865. | Jules Verne objavljuje priču "Od Zemlje ka Mesecu" |
| 1867. | Opis Wolf–Rayetovih zvezda. To su vrele (25–50.000+ K), masivne (20+ masa Sunca) zvezde, sa velikom brzinom gubitka mase |
| 1868. | Sir Joseph Norman Lockyer i francuski astronom Pierre–Jules–César Jansen posmatraju neravnine na Suncu |
| Britanski hemičar Sir Edward Frankland i Lockyer otkrivaju i helijum na Suncu i daju mu ime | |
| 1872. | Meteorski pljusak Bieliidi, Zemlja je prošla preko putanje bivše komete |
| Henry Draper fotografiše zvezdani spektar Vege, to je prvi pokušaj te vrste | |
| 1873. | Richard Proctor objavljuje da su kratere na Mesecu stvorili meteoriti |
| 1877. | Američki astronom Asaph Hall iz Vašingtona otkriva Marsove mesece, Fobos i Deimos |
| Italijanski astronom Giovanni Virginio Schiaparelli osmatra takozvane Marsove kanale | |
| 1878. | Postaje čuvena Velika crvena pega na Jupiteru, zapravo viševekovna oluja u atmosferi |
| 1884. | Međunarodna komisija proglasila kao nulti meridijan onaj koji prolazi kroz Griničku opservatoriju |
| Posmatranje supernove u Andromedinoj galaksiji M31, mogla je da se vidi i golim okom | |
| 1890. | Sir Joseph Norman Lockyer, tada upravnik Hillove opservatorije, objavljuje svoju teoriju o evoluciji zvezda |
| Vogel otkriva spektroskopske binarne zvezde | |
| 1891. | Nemački pronalazač Herman Ganswindt raspravlja na svojim predavanjima o putu u svemir |
| Georg Hale izmislio spektroheliograf | |
| Max Wolf otkrio prvi asteroid korišćenjem fotografskih ploča | |
| 1894. | Američki astronom Percival Lowell osniva opservatoriju Flagstaff u Arizoni i postaje njen upravnik |
| 1896. | Podignut refraktor od 33 inča u Meudonu, u Francuskoj, sa radom početo 1889. godine |
| 1897. | Postavljaju se temelji Yerkes opservatorije na univerzitetu u Čikagu, osnivaju je američki astronom George Ellery Hale donator Charles Tyson Yerkes, sa sočivom od 1,02 m to je bio najveći teleskop te vrste na svetu |
| 1900. | Chaberlin i Moulton objavili novu teoriju o nastanku solarnog sistema |
| 1901. | Pojavila se nova Persei |
| Američka astronomka Annie Jump Cannon dovršila Harvardovu klasifikaciju zvezda | |
| 1903. | Ruski naučnik i pronalazač Konstantin Eduardovič Ciolkovski objavljuje svoj rad "Raketa u svemiru" sa planovima rakete |
| 1904. | Početo sa gradnjom opservatorije Mount Wilson kraj Los Anđelosa, koju je radi proučavanja Sunca osnovao George Hale kasnije je korišćena i za istraživanje zvezda, galaksija i maglina, vlasništvo je Karnegijevog instituta iz Vašingtona |
| 1905. | Einstein predložio osnove Specijalne teorije relativiteta, prvi put opisane u njegovom delu "O elektrodinamici pokretnih tela", teorija se oslanja na dva principa: |
| 1. Princip relativnosti, da su fizički zakoni važeći u svim referentnim sistemima, | |
| 2. Princip nepromenljivosti brzine svetlosti, koji kaže da je brzina svetla u vakuumu univerzalna konstanta | |
| 1906. | William Morgan sugerisao da je naša galaksija spiralne strukture |
| 1908. | Danski astrofizičar Ejnar Hertzsprung opisuje patuljaste i džinovske zvezde |
| Ruski marematičar Hermann Minkowski razvio koncept prostor–vremenskog kontinuuma. Pokazao da je kombinacija prostora i vremena jednaka 4–dimenzionalnom listu hartije | |
| Američka astronomka Harietta Swan Leavitt otkriva odnosni period – apsolutnu magnitudu Cefeida, njen rad je mogućio da se po prvi put izmeri udaljenost vangalaktičkih objekata | |
| Podignut 60–inčni (1,52 m) refraktor na Maunt Wilsonu, u Kaliforniji | |
| Pao sibirski meteorit, uništeno 200.000 hektara četinarske šume, veruje se da je imao oko 40 m u prečniku | |
| 1911 – 14. | Danski astrofizičar Ejnar Hertzsprung i njegov američki kolega, fizičar Henry Norris Russell, otkrivaju odnose između spektralnog tipa i apsolutne magnitude zvezda (epohalni H–R dijagram) |
| 1912. | Leteći balonom na visini od 9 km, američki fizičar austrijskog porekla Victor Franz Hess otkrio kosmičke zrake |
| 1914. | Američki inženjer i fizičar sa Klarka i Prinstona, Robert Hutchings Goddard počinje sa praktičnim eksperimentima sa raketama |
| Američki astronom sa Lowellove opservatorije u Arizoni, Vesto M. Slipher, otkriva da svetlost 11 od 15 objekata poznatih kao spiralne magline, ili galaksije, ima crveni pomak | |
| 1915. | Radeći na zvezdanom spektroskopu na Maunt Wilsonu, američki astronom Walter Sydney Adams otkriva prvog belog patuljka (Sirijus B) |
| 1916. | Britanski astronom Sir Arthur Stanley Eddington predlaže prve premise teorije o unutrašnjoj strukturi zvezda |
| Einstein objavljuje svoju Opštu teoriju relativnosti, u kojoj opisuje interakcije tela (gravitacione sile) kao uticaj tela na prostor–vremensku geometriju | |
| Američki astronom Edward Emerson Bernard objavljuje podatke da jedna zvezda ima ogromnu transverzalnu brzinu kretanja – 10,3 lučne sekunde godišnje. To je jednako veličini punog Meseca za dva veka, zvezda je nazvana Bernardova zvezda | |
| Karl Schwarzcschild priča o hipotetičkim crnim rupama | |
| 1917. | Sastavljeno ogledalo od 100 inča (2,54 m) na losanđeloskoj opservatoriji Maunt Wilson i ona počinje sa radom |
| U skladu sa svojom Opštom teorijom relativiteta, Eistein zaključuje da se svemir nije stabilan – ili se širi ili skuplja | |
| Holandski matematičar, astronom i fizičar Willem de Sitter takođe otkriva "šireći svemir" kao rešenje za Eisteinove jednačine | |
| 1918. | Američki astronom Harlow Shapley daje prvi model galaktičke strukture, prvi čovek koji je dokazao da naše Sunce nije u centru galaksije i koji je odredio njene približne dimenzije |
| 1918 – 24. | Američka astronomka Annie Jump Cannon objavljuje osnovni fotografski katalog sa preko 350.000 zvezdanih spektara, fotografskim putem je otkrila 5 novi i oko 300 promenljivih zvezda, zato je postala prva žena doktor nauka na Oksfordu |
| 1919. | Američki astronom sa Prinstona Edward Bernard Burke objavljuje katalog tamnih nebula |
| Britanski fizičar Ernest Rutherford otkriva proton | |
| 1920. | Američki astronom Vesto M. Slipher objavljuje otkriće iz 1912. godine o crvenom pomaku u spektrima galaksija, to će uticati na kasniji rad Edwina Hubbla |
| Korišćenjem interferometra po prvi put je direktno izmeren prečnik zvezde | |
| Britanski istoričar astronomije J. K. Fotheringham je otkrio da u odnosu na ona od pre 2.000 godina, moderna pomračenja Meseca padaju oko sat vremena ranije, to je značilo da je Zemlja ubrzala rotaciju za 0,00164 sekunde po stoleću | |
| 1923. | Američki astronom Edwin Hubble dokazuje da druge galaksije leže van Mlečnog puta |
| Američki inženjer i fizičar sa Klarka i Prinstona, Robert Hutchings Goddard testira prvi raketni motor na tečno gorivo, do tada su rakete koristile isključivo čvrsta goriva | |
| 1926. | Američki inženjer i fizičar sa univerziteta Klark i Prinston, Robert Hutchings Goddard napravio prvu raketu na tečno gorivo, koristeći mešavinu kiseonika i benzina |
| 1927. | Holandski astronom sa Lajdenske opservatorije Jan Hendrik Oort, pionir radio–astronomije, dokazuje da se naša galaksija okreće i da se njeno središte nalazi u pravcu sazvežđa Strelca (Sagittarius) |
| 1929. | Amerikanac Edwin Powell Hubble otkriva linearnu povezanost između udaljenosti galaksija i njihove radijalne brzine, što se uočava po pomaku spektralnih linija ka njegovom crvenom kraju, time je dokazano da se galaksije udaljavaju jedne od drugih |
| 1930. | Američki astronom, Klad Tobo,asistent na Lowellovoj opservatoriji u Flagstaffu, koristeći Lowellova predviđanja, otkriva poslednju planetu oko Sunca, Pluton |
| 1931. | Američki inženjer Karl Guthe Jansky, radeći u Bellovoj telefonskoj laboratoriji, otkriva kosmičke radio–talase |
| Američki astronom Seth Nicholson meri površinsku temperaturu Meseca | |
| 1937. | Američki radio–inženjer Grote Reber sa svojim novcem konstruiše prvi radio–teleskop, tanjir je imao prečnik od 9 m |
| 1938. | Američki radio–inženjer Grote Reber otkriva prvi radio–izvor u dubokom svemiru |
| 1938 – 40. | Američki teoretski fizičar ukrajinskog porekla, Georg Gamow, daje prvu teoriju o zvezdanoj evoluciji vasione, učio fiziku u Lenjingradu, Getingenu, Kopenhagenu i Kembridžu |
| 1942. | Danski astronom Kaj Aage Gunnar Strand pretpostavlja da je dvojna zvezda 61 Cygni okružena planetama |
| J.S.Hey detektuje radio–talase prispele sa Sunca | |
| 1944. | Holandski astronom Hendrik Christoffel Van de Hulst sugeriše da međuzvezdani vodonik emituje radio–talase na talasnoj dužini 21,1 cm |
| Američki radio–inženjer Grote Reber objavljuje prvu radio–mapu neba | |
| 1946. | Bay dobio prvu radarsku sliku Meseca |
| 1947. | Sovjetski astrofizičar i akademik Viktor Amazaspovič Ambarcumijan i Beniamin Markarian otkrivaju zvezdane grupe |
| 1949. | Kompletiranje Haleovog ogledala od 200 inča (5,08 m) na opservatoriji Maunt Palomar |
| Herbert Friedman detektuje X–zrake prispele sa Sunca | |
| 1951. | Američki fizičar i Nobelovac Edward Mills Pucell i kolega Harold I. Ewen i otkrivaju radio–talase vodonika na 21 cm, kako je i predvideo van de Hulst |
| 1951 – 54. | Određivanje spiralne strukture naše galaksije |
| 1955. | Kompletiranje radio–teleskopa od 250 stopa (76 m) na opservatoriji Jodrell Banku, koja je pod upravom univerziteta u Mančesteru, to je bio najveći pokretni parabolični tanjir na svetu sve do 1971. godine |
| 1957. | 4. oktobar prvi veštački satelit "Sputnjik 1", bio je težak svega 83 kg, lansirali su ga Sovjeti interkontinentalnom balističkom raketom |
| 1958. | Amerikanci lansiraju svoj prvi veštački satelit "Explorer 1", letilica je bila teška 13,9 kg, do kraja godine lansiraće još 3 satelita i 3 sonde |
| Američki predsednik Ajzenhauer osniva agenciju NASA | |
| Sovjeti lansiraju "Sputnik 2", koji nosi prvog putnika u orbitu oko Zemlje, pas se zvao Lajka, a letilica je bila teška 508 kg, do kraja godine lansiraće još 2 satelita | |
| 1959. | Sovjetski sateliti "Lunjik", prolazi pored Meseca, "Lunjik 2" sleće na Mesec |
| Radio–lokacija Sunca | |
| 1960. | Počelo pretraživanje neba u potrazi za radio–signalima vanzemaljskog porekla, program SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) je bio usmeren ka zvezdama Tau Ceti i Epsilon Eridani |
| 1961. | 12. april prvi čovek u orbiti (ruski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin), na put ga je odnela letilica "Vostok 1" i napravio je svega jedan krug oko Zemlje |
| Sovjetska letilica "venera 1" proletela kraj Venere | |
| 1962. | Prvi američki orbitalni let obavio John Glenn |
| Planetarne sonde: "Mars 1" (SSSR) i "Mariner 2" (SAD) | |
| Sovjeti lansiraju "Mars 1", prestao je da šalje podatke 100 miliona kilometara daleko od Zemlje ali je ipak 1963. godine proleteo pored planete na 195.000 km | |
| Otkriće prvog galaktičkog izvora X–zraka (Sco X–1) | |
| 1963. | Provevši čitav život studirajući oko 2.000 fotografskih ploča Bernardove zvezde i proučavajući nepravilnosti u njenom kretanju, Peter Van de Kamp obaveštava da oko nje postoje planete sa masom 1,6 puta većom od Jupitera |
| Valentina Terješkova postaje prva žene u kosmosu. Letela je u "Vastoku 6" | |
| Otkriveni prvi kvazistelarni radio izvori odnosno kvazari, objekti sa najvećim crvenim pomakom | |
| Dovršen stacionarni radio–teleskop na 15 km od Areciba, na severnoj obali Portorika, tanjir prečnika 305 m sadrži preko 40.000 pojedinačnih reflektujućih panela | |
| 1964. | Slike Meseca iz velike blizine napravio "Ranger VII" (SAD), do Meseca je leteo 65,5 sati, a poslao je 4.316 televizijskih slika slikanih sa 6 kamera sa visine od samo 300 metara |
| Spektrograf koji je bio prikačen na teleskop i koji je leteo u balonu na 26,5 km visine, otkrio je naučnicima sa Johns Hopkins univerziteta da u atmosferi Venere ima vodene pare | |
| Na sovjetskoj konferenciji posvećenoj vanzemaljskim civilizacijama, iznešeno je da dva intenzivna radio signala, jedan iz pravca Pegaza, a drugi iz pravca Ovna, mogu da predstavljaju pokušaje innteligentnog života za kontaktima | |
| 1965. | Američki radio–inženjeri Arno Penzias i Robert Wilson otkrivaju fosilno kosmičko zračenje, dajući direktan dokaz teoriji o Velikom prasku |
| U 4 dana Rusi lansiraju "Veneru 2 i 3", druga letilica je nosila lender koji se pokvario prilikom približavanja planeti | |
| 18. mart Sovjetski kosmonaut Aleksej A. Leonov izašao iz letilice "Vashod 2" i bio u otvorenom prostoru 10 minuta, po prvi put je čovek stvarno bio u kosmosu, tri meseca kasnije i Amerikanac Edward White je takođe izašao u svemir | |
| 1966. | Prvo meko spuštanje na Mesec ("Luna 9 i "Surveyor I") |
| Sovjeti pokušavaju da se spuste na Veneru sondama iz programa "Venera" | |
| Uprkos malim dimenzijama, opservatorije Mc Donald iz Teksasa i Locksley iz Kalifornije su uspele da fotografišu malo telo koje se nalazi u stabilnoj Lagrangeovoj orbiti oko Zemlje, održavajući isto odstojanje između nas i Meseca | |
| 1967. | Otkrivaju se pulsari |
| Sonda sa sovjetske letilice "Venere 4" spustila se ka Veneri, uništio ju je ogromni pritisak atmosfere planete na visini od 27 km, koji je bio 18 puta veći nego na površini Zemlje | |
| 1968. | Prvi let sa ljudskom posadom oko Meseca ("Apolo 8": Borman, Lovell i Andres) |
| Na univerzitetu Kembridž otkriven potpuno novi radio izvor, malog prečnika i ogromne mase, koji šalje signale svakih 1,3373 sekunde, za tri meseca je pronađeno još tri slična, nazvani su pulsarima | |
| Amater G. E. Alcock je otkrio zvezdu koja je za samo nekoliko dana uvećala svoj sjaj za 10.000 puta, bila je to još jedna klasična nova | |
| 1969. | 20–21. juli prvi čovek na Mesecu ("Apolo 11": Armstrong i Oldrin) |
| Astronomi sa U.S.Naval Observatory odredili da je masa Plutona svega jedna šestina mase naše planete, a da mu je gustina malo veća od naše | |
| 1970. | Prva orbitalna opservatorija "Uhuru" pretražuje nebo u opsegu X–zraka, otkriva preko 300 novih izvora |
| Prvo uspešno meko sletanje na Veneru ("Venera 7", SSSR), izdržala je temperaturu od 475° C i 90 puta veći pritisak od Zemjinog 23 minuta | |
| 1971. | Prvo testiranje sovjetskog ogledala od 236 inča (6,68 m) |
| Prve sonde u orbiti oko Marsa i prvo meko spuštanje na njega ("Mars 2 i 3", SSSR). Prve slike sa Marsa u trajanju od 20 sekundi | |
| "Mariner 9" ulazi u orbitu oko Marsa i postaje prvi veštački satelit oko jedne planete, šalje oko 700 slika | |
| 29. jun po povratku na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut" poginula 3 sovjetska kosmonauta na "Sojuzu 11" | |
| Prvo mehaničko vozilo na Mesecu ("Apolo 15", SAD) | |
| 1972. | Satelit "Copernicus" provodi spektroskopska ultraljubičasta posmatranja zvezda i međuzvezdane materije sa velikom rezolucijom |
| Prvo osmatranje neba u domenu gama zračenja | |
| Amerikanci lansiraju "Pioneer 10" – prvu sondu upućenu ka Jupiteru | |
| Sa "Apolom 17" završen program i to je bila poslednja ljudska posada na Mesecu | |
| 1973. | Prve slike Jupitera iz blizine koje je snimio "Pioneer 10" |
| 3. april Sovjeti lansiraju prvu vojnu kosmičku stanicu "Saljut 2" | |
| 1974. | Prve slike Merkurove površine koje je poslao američki "Mariner 10". Preleteo je površinu na svega 327 km visine |
| 1975. | Kompletiranje 6–metarskog teleskopa u Zelenčuskajoj, na planini Pastuhov, nazvan Veliki azimutni teleskop (SSSR), cev je bila dugačka 26 m, a visina 58 m |
| Prvo međunarodno spajanje letilica u svemiru: Apolo i Sojuz | |
| 1976. | Meko spuštanje američke svemirske sonde "Viking" na Mars |
| 22. jun poslednja sovjetska vojna svemirska stanica, "Saljut 5". Primila je 24 člana posade | |
| 1977. | Otkriće Uranovog prstena |
| 29. septembar prva kosmička stanica sa pristupom sa dva kraja, "Saljut 6" posada koju su činili L.Popov i V.Rjumin postavili rekord u dužini boravka u stanici – 185 dana | |
| 1978. | 7. jul Američki astronomi sa U.S. Naval Observatory James W. Christy i Robert S. Harrington otkrivaju ogromni Plutonov satelit Haron |
| Novi podaci o nebeskim objektima sakupljeni satelitom "Einstein" (X–zraci) | |
| 1980. | Svemirska letilica "Voyager 1" šalje prve slike Saturna i njegovih prstenova iz velike blizine |
| 1983. | Satelit IRAS pretražuje nebo u infracrvenom delu spektra |
| 1984. | Na Antarktiku otkriven kameni meteorit nazvan Allan Hill 84001, za koga je nepobitno utvrđeno da potiče sa Marsa |
| 1986. | 24. januar "Voyager 2" prilazi planeti Uran |
| 28. januar nesreća svemirskog šatla "Challenger": Samo 73 sekundi posle uzletanja letilica je eksplodirala i uzela živote kompletne posade, to se smatra najvećom tragedijom u istoriji vasionskog istraživanja | |
| mart – Svemirske sonde "Vega 1 i "" i "Giotto" su proletele pored Halejeve komete | |
| Prolećući pored Jupitera, kometu Brooks 2 su snažne gravitacione sile izlomile u komade | |
| 1987. | 24. februar supernova SN 1987A u Velikom Magelanovom oblaku, vidljiva golim okom, kao rezultat eksplozije plavog superdžina Sanduleak 69 deg. 202, otkrio ju je kanadski astronom Ian Shelton sa opservatorije Las Campanas u Čileu |
| Odlučeno da Grinička kraljevska opservatorija iz dvorca Herstmonceux u Eseksu bude premeštena u Kembridž | |
| Astrofizičar Benjamin Zuckerman sa Univerziteta Kalifornija i Eric E. Becklin sa Univerziteta Havaji označili belog patuljka Giclas 29–38 kao kandidata za planetarni sistem | |
| 1988. | Otkriveni kvazari udaljeni od nas 17 milijardi svetlosnih godina |
| Tanjir prečnika 91 m na najvećem radio–teleskopu na svetu u Green Banku iznenada je pao na zemlju i razbio se, oprema je uništena | |
| 1989. | 22. mart mali asteroid 1989 FC, prečnika 220–430 m, proleće na samo 690.000 km, manje od dvostrukog udaljenja Meseca od Zemlje, to je bio rekord |
| 4. maj letilica "Magellan" radarom pravi mapu površine Venere | |
| 24. avgust posle 12 godina putovanja i pređenih 7 milijardi kilometara, "Voyager 2" je proleteo na 5.000 km od površine oblaka Neptuna | |
| 12. septembar pluton je u perihelu | |
| NASA lansira satelit "Cosmic Background Explorer" (COBE) | |
| 18. oktobar Amerikanci lansiraju sa šatla "Atlantis" svemirskog robota "Galileo", koji će, koristeći Veneru i Zemlju, stići do Jupitera za 6 godina | |
| 1990. | januar neke svetske novine su objavile da je teorija Velikog praska nevažeća |
| 24. april šatl "Discovery" je odneo u orbitu 12–tonski Hablov teleskop (HST) | |
| U kooperaciji sa Amerikancima, Evropa lansira satelit "Rosat", koji posmatra nebo u X ultraljubičastom delu spektra | |
| Astronomi Jane X. Luu i David Jewitt otkrili da neobična koma oko asteroida Chiron pravi iza njega rep dugačak 2 miliona kilometara, sumnja se da je to zarobljena kometa | |
| 19. jun astronom Henry E. Holt sa Palomar opservatorije i David Levy iz magazina "Sky & Telescope" otkrili asteroid 1990 MB koji kruži oko Sunca po istoj orbiti kao Mars, takvi asteroidi se nazivaju Trojanci | |
| 5. decembar prva slika (galaksija NGC 1232 u Eridanusu) snimljena najvećim teleskopom na svetu, havajskim Keckom, objavljena je u "Los Angeles Timesu" | |
| 7. decembar "Galileo" je posle posete Veneri, prišao Zemlji, to je prva međuplanetarna letilica koja je ikada posetila Zemlju | |
| Satelit COBE izmerio temperaturu vasione –2,735 K | |
| Duane O. Muhleman i kolege sa Kalteka uhatili su radarski odraz odbijen od Saturnovog džinovskog meseca Titana | |
| 1991. | 7. februar krhotine ruske kosmičke laboratorije "Saljut 7" izgorele u atmosferi iznad Argentine |
| 5. april lansiranje "Compton Gamma Ray Observatory" (GRO) | |
| 11. jul totalno pomračenje Sunca, vidljivo sa Havaja i iz Meksika, postalo turistička atrakcija i posmatralo ga najviše ljudi u istoriji, po prvi put je senka Meseca prešla iznad jedne astronomske opservatorije | |
| 29. oktobar svemirska letilica "Galileo" prošla na 16.000 km iznad astroida 951 Gaspra, velikog samo 20 km | |
| 1992. | april Hablov svemirski teleskop je u Velikom Magelanovom oblaku fotografisao najtopliju zvezdu ikada otkrivenu (oko 360.000 K) |
| 24. april podaci sa satelita COBE ("Cosmic Background Explorer") su potvrdila temperaturne fluktuacije u pozadinskom zračenju, dajući time snažnu potporu teoriji Velikog praska | |
| 10. jul Evropska letilica "Giotto" proleteo na 200 km od komete Grigg–Skjerup, kamera na letilici je bila polomljena prilikom pređašnjeg susreta sa Halejevom kometom 1986. godine, tako da nije bilo slika | |
| 16. septembar otkriven je prvi objekat koji kruži oko Sunca, a dalji je od Plutona, u Kuiperovom pojasu, nazvan je 1992 QB1 | |
| 25. septembar NASA lansira letilicu od 2 tone "Mars Observer" sa ciljem ispitivanja površine i atmosfere susedne planete | |
| Američki satelit "Pioneer 12" izgoreo u atmosferi Venere posle 12 godina okretanja oko nje i radarskog snimanja površine | |
| 31. oktobar Vatikan (papa Jovan Pavle II) objavio da je Katolička crkva grešila kada je u pitanju učenje Galileo Galileja | |
| 1993. | Brian G. Marsden iz Harvard–Smithsonijanovog centra za astrofiziku predvideo da će 14. avgusta 2126. godine cometa Swift–Tuttle udariti u Zemlju, ova kometa je "roditelj" meteorskog pljuska Perseida koji pogađa Zemlju svakog avgusta |
| 31. januar "Gamma Ray Observatory" (GRO) detektovala do tada najveći talas gama zračenja ikada zabeležen | |
| 28. mart eksplozija supernove 1993 J u spiralnoj galaksiji M81 u sazvežđu Veliki medved, to je najsjajnija supernova vidljiva sa severne polulopte još od 1937. godine | |
| Otkrivena kometa Shoemaker–Levy 9. Imala je glavu sačinjenu od 15–ak odvojenih komada koji su leteli u pravilnom poretku | |
| 20. maj mali asteroid, svega 10 m u prečniku, nazvan 1993 KA2, proleteo na svega 140.000 km od Zemlje, što je manje od polovine udaljenja Meseca od Zemlje | |
| 21. avgust NASA izgubila kontakt sa letilicom "Mars Observer" tri dana pre planiranog ulaska u atmosferu susedne planete | |
| decembar astronauti izašli iz šatla "Endeavour" da bi popravili Hablov svemirski teleskop (HST), time je umnogome poboljšana slika dobijena sa teleskopa | |
| Oluja je uništila radio–teleskop u kalifornijskoj opservatoriji Hat Creek, antena je imala prečnik od 26 metara | |
| 1994. | Posmatranja sa Hablovog svemirskog teleskopa (HST) po prvi put indikuju da je vasiona stara samo 8 do 12 milijardi godina, iako astronomi imaju razloga da veruju da je starost vasione 14–18 milijardi godina |
| Otkrivene dve susedne galaksije: spiralna (Dwingeloo 1) na oko 10 miliona svetlosnih godina i jedna patuljasta, sferna galaksija na samo 50.000 svetlosnih godina od nas | |
| 20. jul kometa Shoemaker–Levy 9 udarila u Jupiter, to se od mnogih smatra najspektakularnijim događajem u istoriji astronomije | |
| Američko ministarstvo odbrane i NASA lansirali svemirsku sondu "Clementine" koja je za 71 dan kruženja oko Meseca otkrila značajne tragove vodenog leda na njegovim polovima | |
| 1995. | Otkriveno da se oko pulsara PRS 0329+54 u sazvežđu Perseja okreće jedna ili dve planete veličine i mase Zemlje |
| Velika tamna mrlja koju je otkrio "Voyager 2" 1989. godine prilikom preletanja Neptuna, nestala je, zbog toga planeta sija jače nego decenijama pre toga, to je utvrdio Hablov svemirski teleskop | |
| april kometa Hyakutake vidljiva golim okom i iz Jugoslavije, sledeći put će nam doći za 10.000 godina | |
| Hablov svemirski teleskop (HST) snimio daleki svemir milijardama svetlosnih godina daleko, iz vremena kada je bio veoma mlad | |
| 7. decembar svemirski robot "Galileo" stigao do planete Jupiter | |
| Posle mnogih bezuspešnih pokušaja, Hablov svemirski teleskop (HST) je potvrdio postojanje "tamnih patuljaka", objekata mase planeta, a koje održavaju nuklearnu fuziju kao prave zvezde, kandidat je objekat oko zvezde Gliese 229 mase 20–50 puta veće od Jupitera | |
| Počinje izgradnja Međunarodne svemirske stanice, programa Shuttle–Mir | |
| 1997. | Dovršen petogodišnji projekat apgrejdovanja najveće stacionarne radio–opservatorije Arecibo u Portoriku, sada je 4 puta osetljiviji na signale iz dubokog svemira, mada imaju velike probleme sa frekventnim zagađenjem, jer im je frekventni opseg vrlo blizu onog koje koriste mobilni telefoni |
| Registrovane vrlo snažne i veoma udaljene eksplozije gama zraka, traju svega nekoliko sekundi i izgleda kao da nisu vezani ni za kakav nama poznat nebeski objekat | |
| Američki "Mars Pathfinder" uspešno sleteo na Mars i izvršio analizu stena i fotografisanje okoline, sakupljeni dokazi da je Mars nekada bio topliji i vlažniji nego danas | |
| 1998. | 7. maj proučavajući gama zrake velike i udaljene kosmičke eksplozije, naučnici su zaključili da je posle Velikog praska to najjači izvor energije stvoren u kosmosu |
| 3. jul ne računajući Sunce, naučnici utvrdili da je Jupiterov mesec Io najtoplije mesto u Solarnom sistemu, njegovi vulkani stvaraju 1.200° C na površini | |
| Izlazi prvi broj Astronomskog magazina | |
| Američki astronaut John Glenn se vratio u kosmos posle 36 godina | |
| 1999. | januar Japanci pustili u rad najveći infracrveni teleskop na svetu, nalazi se na vulkanu Mauna Kea na Havajima i zove se "Subaru", što je japanski naziv za Plejade, koristi ogledalo prečnika 830 cm debelo svega 20 cm |
| 19. maj koristeći stare fotose sa "Voyagera ", istraživač Erich Karkoschka otkrio 18. Uranov mesec, prečnik mu je oko 40 km i za sada se zove S/1986 U 10 | |
| 26. avgust koristeći australijski radio–teleskop Parkes, diplomac Matthew Young je otkrio najsporiji pulsar do sada, rotira jednom na svakih 8,51 sekundu, pulsar J 2144–2933 je star oko 280 miliona godina | |
| 5. novembar astronom sa Berklija Geoffrey Marcy je, koristeći najveći optički teleskop na svetu, Keck I, po prvi put vizuelno potvrdio postojanje planeta van Solarnog sistema, okreće se oko zvezde poznate kao HD 209458 u sazvežđu Perseja | |
| Naučnici utvrdili pravu vrednost Hablove konstante | |
| Opservatorija X–zraka "Chandra" postavljena na orbitu | |
| Pukovnik Eileen Collins postaje prvi ženski komandant jednog šatla u istoriji | |
| 2000. | Svemirska letilica NEAR se spustila na asteroid Eros |
| Novi dokazi o postojanju vode na Marsu |
szerző Drago I. Dragović,
dipl.ing.
forrás www.astronomija.org.rs