Sunčev sistem čine sva tela i čestice koje su pod uticajem gravitacije Sunca. Sistem je nastao pre oko 5 milijardi godina od rotirajuceg oblaka gasa i prašine. Koncentracijom ovih elemenata nastala je zvezda Sunce, a zatim i odstali članovi sistema.
Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Sunčeve gravitacije mnogo šira.
Nama najbliža zvezda i najsjajnie nebesko telo. Spada u zvezde patuljke, spektralnog tipa G2 sa površinskom temperaturom od 5.700 K. Svake sekunde 4 miliona tona solarnog materijala se utroši u procesu pretvaranja vodonika u helijum....
Svemirsko telo koje kruži oko zvezde, a čija masa je suviše mala da i samo postane zvezda. Planete su ili stenovita tela (kao Merkur, Venera, Zemlja i Mars) ili gasovita sa malim čvrstim jezgrom (kao Jupiter,Saturn, Uran i Neptun). U Sunčevom sistemu, racunajući i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, postoji osam planeta....
Mala stenovita tela Sunčevog sistema, prečnika do 1000 km (najmanji astroidi su veličine zrnca prašine). Zovu se još i planetoidi ili male planete. Uglavnom su nepravilnog oblika, a najveći njihov broj kruži oko Sunca u prostoru između Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren citav Sunčev sistem. Broj identifikovanih asteroida je teško pratiti pošto se stalno otkrivaju novi.
Tela koja kruže oko drugog većeg nebeskog tela. Sateliti koje je izgadio čovek su veštacki sateliti (ostali su prirodni sateliti). U Sunčevom sistemu do sada je otkriveno blizu sto prirodnih satelita. Najviše satelita imaju Saturn i Jupiter dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca.
Ledena tela koja obleću oko Sunca u čijoj blizini delimično isparavaju stvarajući tako, nasuprot Suncu, dugačak rep (dugačak i milion km). Građene su od smrznute vode, ugljen dioksida, metana i amonijaka te čestica prašine i stenovitih parčića. Putanja kometa je veoma ekscentrična elipsa. Generalno razlikujemo dve vrste kometa. Jenu čine komete koje se redovno pojavljuju na našem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodične komete. U drugu spadaju komete čiji je period pojavljivanja suvise dugačak da bi se mogao tačno predvideti (više hiljada godina) i to su dugoperiodične komete.
Čvrsti komadi materije, različitih dimenzija, koji kruže oko Sunca i ne mogu se registrovati optičkim putem u slobodnom kosmičkom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opažaju kao meteori, odnosno zvezde padalice. Često se meteori (pojava) poistovećuje sa meteoroidima (objekti u kosmosu). Meteoroid koji padne na drugo telo zove se meteorit.
Sunce je zvezda, samo jedna od preko 100 milijardi zvezda u galaksiji Mlečni put. Locirano kraj Sagittarius Carina spiralne ruke, zvane Orion Spur, Suncu je potrebno 200 miliona godina da završi orbitu oko centra galaksije. Energiju proizvodi nuklearnom fuzijom, Sunce je žuto-narandžasta zvezda spektra tipa G2V.
Poređeno sa ostalim zvezdama, Sunce je prosečne veličine. Neke patuljaste zvezde, kao Sirius B i Wolf 359, su samo delić njegove veličine. Gigantske zvezde, kao Delta Orions, mogu biti 10-50 puta veće. Supergigantska zvezda Antares ima prečnik 300 puta veći od prečnika našeg Sunca, a neke druge zvezde su još veće. Poređeno sa Zemljom i drugim planetama Sunce je ogromno. Sa prečnikom od 1.392.000 km, njegova širina jednaka je širini 109 Zemlje poređanih ivicom jedna do druge. U stvari 1.000.000 Zemlji može da se umetne u Sunce. Svakodnevnim terminima to bi znacilo, ako bi neko mogao da vozi kola po površini Sunca brzinom od 100 km/h trebalo bi mu 5 godina da ga jednom obiđe oko ekvatora.
Veličina Sunca nije statična. Poslednja otkrića pokazuju da se Suncev prečnik steže 1 km svakog sata. Ako ova aktivnost traje od tokom celog XX veka, Sunce koje mi sada vidimo je približno 800 km u prečniku manje od onoga koje su videli naši pradedovi. Po ovoj teoriji "solarno skupljanje" može da bude jadna od mnogobrojnih akcija koje zajedno stabilizuju Sunce od ogromnog gubitka energije.
Još jedno otkriće iznenadilo je astronome. Otkriveno je da se svaka 2h 40' površina Sunca pokreće, pulsira, brzinom od oko 6 km/h, površina se širi i skuplja menjajuci prečnik Sunca za oko 10 km.
Sunce je tako masivno da sadrzi 99,86% ukupne mase Sunčevog sistema, a njegova masa je ekvivalentna masi 332.950 Zemlji. U fotosferi, površina Sunca, gasovi su toliko retki da ih mozemo smatrati vakuumom. Duboko u kori, materija je i dalje u stanju plazme. Računa se da je gustina više od 12 puta veća od gustine olova. Flaša ove plazme imaće veću masu od mase čoveka na Zemlji. Prosečna gustina Sunca je 1,4 puta veća od gustine vode, približno gustini mrkog uglja.
Maksimalna temperatura prelazi 6.000? C, približno dvaput toplije od acetilenske baklje! Sunčeve pege su površine relativno niže temperature, dok su Sunčevi pramenovi topliji. Ustvari novi dokazi pokazuju da su Sunčevi pramenovi topliji nego što se ikad mislilo.